Na ulasku u Proces Prisutnosti

Original: ON ENTERING THE PRESENCE PROCESS

ZA SVE VAS KOJI ISKUSTVENO ULAZITE U PROCES PRISUTNOSTI

Hvala vam što ste me pozvali da napišem ovo pismo za sve vas koji iskustveno započinjete Proces Prisutnosti. Prvo, dozvolite mi da kažem koliko sam počastvovan što ste vi i vaša grupa poklonili toliku veru ovoj proceduri. Emocionalno čišćenje i, posledično, prelazak sa reaktivnog na odgovorno ponašanje nije „lako“ putovanje za bilo koga od nas. Pozdravljam vašu hrabrost i nameru da učinite sve što je potrebno da biste sproveli individualnu i kolektivnu transformaciju na ovoj planeti.

Dakle, koje male savete mogu da vam dam kad započnete ovo traganje?

Prva stvar koja mi pada na pamet je da date sve od sebe da se setite, a pogotovo onda "kad zagusti", da su naše neintegrisane "potrebe i želje" te, koje nam donose tehnike emocionalnog čišćenja kao što je PROCES PRISUNOSTI. Zbog toga, svako od nas može imati određene referentne tačke kojima želi da se pozabavi, za koje veruje da će ga, ako im se uspešno posveti, osposobiti da proceni da li je ovaj postupak koristan i uspešan ili nije. Ipak, u Procesu Prisutnosti ne radi se o tome da se pobrinemo za "svoje potrebe i želje", radi se o tome da se postepeno izdignemo iznad njih.

U Procesu Prisutnosti radi se o tome da dovedemo svoju svesnost na mesto autentične odgovornosti i izbora, u stanje postojanja u kome mi preduzimamo svaki korak koji nije unapred određen uslovljavanjem, programiranjem i obmanjujućim tumačenjima, već slušanjem slatkog tihog glasa Unutrašnje Prisutnosti koju svi mi delimo.

Deo ovog iskustvenog putovanja je posvećen je prenosu naše odanosti sa povlađivanja našim potrebama i željama, ka buđenju u vođstvo i jasnoći intuicije utemeljene u srcu. Ovo nije lak zadatak, tako da su potrebni strpljenje, saosećanje i doslednost posute sa obilnom dozom vere.

Takođe, u svemu ovome nema žurbe. Jednom kad započnemo ponašanje bazirano na odgovoru, krenuli smo u dobrom smeru, i u tom trenutku našeg putovanja ovo ponovno usklađivanje se odnosi na sve! Takođe, samo zato što znamo da je naše emocionalno telo uzročna tačka nelagodnodti u kvalitetu našeg iskustva, to ne znači da mi u njega moramo slepo uroniti. U ovu vrstu rada treba da uđemo sa poštovanjem, doslednošću, odgovornošću i saosećanjem prema sebi.

Naše potrebe i želje pokrenule su većinu nas da se bavimo transformacijskim tehnikama, te se mi automatski i često sasvim nesvesno fokusiramo na traženje određenog stanja oslobađanja od tih okolnosti. Posledica toga je da smo skloni da o svom tekućem napretku sudimo po tome koliko "dobro" se osećamo, ili koliko su "prijatne" postale naše okolnosti, ili čak po tome koliko se "lakše" naše životno iskustvo odvija. Mi izjavljujemo da "tražimo radost", i zbog toga što nas najvećim delom pokreću manifestacije naših nesvesnih potreba i želja, često predpostavljamo da je "radost ugodno emocionalno stanje". Tako brkamo značenja reči radost i sreća.

Radost nije specifično emocionalno stanje, ono je svesni odnos sa svojim emocionalnim telom, koji postepeno razvijamo i u kome smo u stanju prigrliti sva emocionalna stanja koja prolaze kroz naše polje svesnosti.

Samo kad smo u stanju prigrliti sva emocionalna stanja kao nama jednako vredna, u stanju smo autentično napustiti svesnost odvojenosti i ući u svesnost jedinstva – ili, kako mi to još nazivamo, u Hristovu Svesnost. Dok ne okončamo tu promenu u našoj vezi sa svojim emocionalnim telom, mi svesno i nesvesno bežimo iz jednog emocionalnog stanja sa namerom da prigrlimo drugo. Ovo u nama izaziva energetski konflikt koji se manifestuje kao mentalna konfuzija i spoljašnja nelagodnost. Dakle, deo ovog putovanja kroz Proces Prisutnosti sastoji se u tome da nas upozna sa alatima koji su potrebni da svesno pomerimo naše iskustvo iz ovog nesvesno podeljenog stanja u jedinstveno stanje. Da bismo to postigli, potrebno je da dozvolimo da ono što smo predhodno definisali kao "neželjena emocionalna stanja", a koja se sva mogu svrstati u trojstvo straha, besa i tuge, izbiju na površinu da bi bila integrisana. Jednostavno rečeno, ovo znači da je, kad se radi o Procesu Prisutnosti, verovatnije da ćemo se češće osećati bedno nego obogaćeno.

Neprestanim podsećanjem sebe da "je pokazatelj napretka pri kretanju kroz Proces Prisutnosti to da se osećamo neugodno, zbunjeno i emocionalno neuravnoteženo", mi izbegavamo dodavanje nepotrebne anksioznosti našem putovanju.

Na nesreću, ovo podsećanje nam ne olakšava iskustvo nelagodnosti koje smo namerno pokrenuli time što smo voljno doveli našu svesnost do neintegrisanog stanja našeg emocionalnog tela. To je zato što "osećanje" naših različitih nivoa potisnute emocionalne neravnoteže, bez obzira na to da li se ona manifestuje u našem polju kao mentalna zbrka ili fizička neugodnost, je od ključnog značaja kad nameravamo probuditi široki spektar osećaja potrebnih za sagledavanje komunikacija koje nam stižu iz našeg vibracionalnog tela.

(Postoji mnogo detaljnija rasprava o ovom aspektu Procesa Prisutnosti, a nalazi se u članku "Pokloni iz emocionalne odgovornosti", koji se može počitati u originalu, na engleskom jeziku na adresi THE GIFTS WITHIN EMOTIONAL RESPONSIBILITY , ili na srpskom, ovde na blogu.)

Pošto smo, još od detinjstva, uslovljeni da umirimo i kontrolišemo našu svesnost o određenim emocionalnim iskustvima, kada ona počnu isplivavati na površinu u našem trenutnom iskustvu, svaka nit našeg bića govori nam da "nešto nije u redu". To je trenutak u kome ćemo najverovatnije krenuti u otpor. U tom svetlu, dok se krećemo kroz Proces Prisutnosti, osećaj otpora je pokazatelj našeg napretka.

Drugi korisni savet na koji je korisno obratiti pažnju je da zbog našeg nedostatka svesnosti emocionalnog tela, mi ne funkcionišemo iz "uvida" (iz unutrašnjeg saznanja: u-vid=unutašnji vid), mi smo skoro jedino usmereni na životno iskustvo koje opažamo kao srećno izvana, ili "izvan vida" (van-vida= outsight, delovanje pokrenuto spoljašnjim okolnostima). To znači da se mnoge posledice uzročnih aspekata procedure Procesa Prisutnosti reflektuju nazad, ka nama, kao događaji koji se odvijaju u spoljašnjem svetu koji na prvi pogled deluje kao da se dešava odvojeno od nas. To nije tačno.

Ništa što opažamo izvan nas ne odvija se odvojeno od nas; naša percepcija bilo čega je naša veza sa tim.

Zbog toga se preporučuje da obratimo posebnu pažnju na fizičke, mentalne i emocionalne aktivnosti koje se odvijaju u našem polju iskustva dok se krećemo kroz Proces Prisutnosti i dalje. Praksa svesnog povezivanja disanja je dosledno uzročno usklađivanje koje ima duboke posledice na naše spoljašnje životno iskustvo. Kada se te stvari dese nama i oko nas, a intuitivno izgledaju povezane sa našim učešćem u ovom radu, ali za koje nam naš um kaže "da ni u kom slučaju nemaju nikakve veze sa nama", uzmite to u obzir i budite zahvalni.

Iako svesno povezano disanje može biti jedna od najjednostavnijih tehnika na koje smo naišli do sad, ona će se ponekad pokazati i kao jedna od najzahtevnijih i najmoćnijih. Zahtevna je zato što nas poziva da počnemo neutralizovanje jedne od najhipnotičkijih zavisnosti: nesvesno lutanje u obrascu baziranom na vremenu. Pozivajući nas da svesno povezujemo disanje, ova praksa ohrabruje aspekat naše svesnosti koji je možda, u početku, mala misao, da se pojavi i ostane usidren u sadašnjem trenutku. Nemojmo se brinuti ako naše misli lete svuda dok povezujemo disanje; treba da brinemo samo o tome da ne pravimo nikakve značajne pauze između udisaja i izdisaja. Ovaj zadatak je dovoljno izazovan, kao što ćete videti tokom ovog putovanja. Međutim, usidravanjem aspekta naše svesnosti u "sada", ova praksa postiže nešto nepojmljivo načinu na koji um shvata stvari; ona nam omogućava da usidrimo aspekt naše svesti u području obitavanja Boga: u Sadašnjem Trenutku.

Kada smo mentalno prepušteni slučaju u vremenski baziranom obrascu, toliko smo izgubljeni u misaono utemeljenim iluzijama, da čak ni Bog ne zna gde smo!

Naš udeo u našem spasenju je da se potrudimo da se pojavimo u jedinom području u kome obitava univerzalna inteligencija koju nazivamo Bog: u večnom sadašnjem trenutku. Vežba disanja nam pomaže da to postignemo. Jednom kada uđemo u područje Prisutnosti, mi takođe ulazimo u područje "bez teškoća" ili u područje "čuda svesnosti". Dakle, iako vežba disanja može biti izazovna s vremena na vreme, važno je da dosledno ohrabrujemo sebe konstantnim podsećanjem da kad god se posvetimo ovoj vežbi, na "nama istovremeno radi" snaga koja je sve stvorila. Ulazak u područje "bez teškoća" dva puta dnevno po 15 minuta transformiše život više nego bilo koje "spoljašnje delovanje" koje možemo izvesti.

Sledeći uvid koji vredi podeliti sa vama je:

Ne postoji neko drugo, određeno iskustvo koje treba da doživite dok napredujete kroz Proces Prisutnosti, osim onog koji već doživljavate u bilo kom datom trenutku.

Dakle, sva očekivanja, ne samo da su neosnovana, ona su i seme koje rađa neizbežno razočarenje. Neka bilo kakvo iskustvo koje se odvija, bude ono koje najviše cenite. Umesto da tražite nešto drugačije od onog što vam se dešava upravo sad, fokusirajte svoju energiju na to da budete intimni upravo sa onim što se u svakom trenutku odvija za vas. Postoji samo vaše iskustvo i kada cenite svoje, vi zaista doživljavate Proces Prisutnosti onakvim kakav jeste.

Sve dok tražimo tuđe iskustvo kroz poređenje i očekivanje, potpuno propuštamo naše sopstveno iskustvo, a time i sagledavanje snage ove procedure.

Zapatite takođe, da je Proces Prisutnosti, u svojoj celini, "uzročna procedura". On se ne bavi posledicama. Zbog toga što je on uzročna procedura, kad je primenimo na sebi, ona automatski inicira posledice. Dakle, ne postoji potreba da sebe opterećujemo karakteristikama "rezultata". Rezultati su važni samo kada nas pokreću nezasiti glasovi naših "potreba i želja", i kada smo stoga vezani ograničenjima svojstvenim svesnosti odredišta. Ova se procedura prilagođava našim specifičnim zahtevima potrebnim za preobražaj i efikasno nas prenosi na mesto u kome "mi biramo da budemo".

Takođe, ne očekujte da "razrešite sve" u 10 nedelja. Ono u šta možemo biti sigurni jeste da nas ova procedura uči "svemu što treba da znamo u vezi življenja sa pozicije svesnog delovanja (odgovora)", kao suprotnosti reaktivnom življenju. Ova jedna jedina lekcija, ako je dobro naučena, budi nas za večne posledice koje zauvek služe našem putu ka unutra i naviše do autentičnog zajedništva sa našim Sopstvom i Božanski Ujedinjenom Inteligencijom čiji smo svi čudesni izrazi.

Još jednom izražavam svoju zahvalnost svima vama zbog učešća u ovom prekrasnom radu "za sebe". I, budite sigurni da je to "rad"; upravo sada, za mene, to je "stvarni rad".

Kad učimo sebe kako autentično "da za druge činimo ono što bismo želeli da drugi čine nama", mi menjamo naše životno iskustvo u zračenje autentičnog stvaranja mira koje donosi osvežavajuću hladovinu svima sa kojima delimo svoje ljudsko postojanje.

To je suština Božanske alhemije.

To je dar unutar Procesa Prisutnosti.

Ja sam uneo svoje srce u knjigu PROCES PRISUTNOSTI i svoje lično iskustvo u svaki aspekt ove procedure, i dok putujete kroz njega, ja putujem sa vama.

Kakav veličanstven primer dajete čovečanstvu obogaćujući 2007. godinu na ovaj pro-aktivan način. Aplaudiram vam svima!

Ljubav, blagoslovi i zahvalnost,

Majkl.