Original: FEELING PEACEFUL IS A CHOICE
Svakome ko ne živi glave uronjene u pesak, očito je da trenutno doživljavamo eskalaciju na svim nivoima našeg ljudskog iskustva. Svaki dan, negde u svetu, dešava se neki zemljotres, poplava, nesreća u rudniku, političko izlaganje, finansijske krize, javno otkrivanje nekog neetičkog ponašanja, i masivna okupljanja i građanski nemiri. Države se cepaju po šavovima i pribegava se nasilnim odmazdama.
Ako posmatramo našu blisku okolinu, bićemo svedoci dokaza ovog raspleta upravo u našoj sredini. Ono što se dešava sa makrokosmosom svetske scene se, takođe, manifestuje kao sadržaj razgovora posredstvom svačijeg jezika. Konflikt i haos u jednom ili u drugom obliku, rastu. Velika promena je u toku.
Od ključnog je značaja, upravo sada, odati počast iskustvu koje izgleda kao zauzimanje zadnjeg sedišta dok se sve ovo odvija: Mirnoća. Trenutno ne postoji ništa važnije od našeg svakodnevnog podsećanja da je iskustvo mirnoće lično postignuta odgovornost , to iskustvo nam ne mogu doneti ni političke, ni ekonomske, socijalne niti religiozne organizacije. Iskustvo mirnoće se po prvi put, uvek susreće kao lično emocionalno stanje, i samo kad se jednom doživi kao lično osećanje, ono onda dalje zrači kao kolektivno iskustvo. Autentično osećanje mira zrači samo iznutra ka spolja.
Jedna od najvećih zabluda koje izvodimo sebi, individualno i kolektivno, je naše izbacivanje u prvi plan stava da „moramo napraviti mir“. Da li ste primetili da ništa što smo uradili tokom cele dokumentovane ljudske istorije u pokušaju da „se pomirimo“ nije urodilo plodom? To je zato što je sama ideja da je „mir nešto što se može napraviti“, bilo ratom, razgovorom, debatom, sporazumom, ili potpisivanjem spisa, varljiva i vodi u zabludu.
Svaka zemlja ili organizacija koja tvrdi da je postigla mir na ovakve načine, dokazala je da je sve što je na taj način postignuto samo „privremeno iznuđena kontrola“, čiji je rezultat bio jedino to da ljudi žive neko vreme u tihom očaju i u ponižavajućem stanju pasivne agresivnosti, pre nego što se nezadovoljstvo opet podigne.
To je zato što mir ne može biti „stvoren“ – ne na Srednjem Istoku, Južnoj Africi, Indoneziji, ili bilo gde drugde. Mir već postoji u platnu iskustva Kreiranja. Osećajna vibracija koju, mi, ljudi, doživljavamo kao mirnoću, stvorena je mnogo pre nego što smo se mi pojavili i postojaće mnogo duže nakon što budemo zamenjeni nekom drugom dominantnom vrstom. Vibracija mira je svuda. Mir je dostupan čak i usred ratom razorenih zemalja kao što su Irak, Avganistan i bilo koja druga regija trenutno uvučena u ljudski sukob.
U trenutku kada u okolini nema sukobljenih ljudi, oseća se jasno zračenje osećaja mirnoće. Samo zato što ponašanje ljudskih bića koja su u sukobu prikriva ovu činjenicu, to ne znači da ona više ne postoji.
Mi konstantno ulazimo u ponašanja i razgovore čija je svrha „pokušati napraviti mir“ zato što ne shvatamo šta je autentični mir. Zbog našeg trenutnog fizičkog, mentalnog i emocionalnog meteža, ne shvatamo da je autentična mirnoća iskustvo koje možemo iskusiti uvek samo lično. Umesto toga, mi smatramo da je to neki aranžman koji ostvarujemo kolektivno, sporazumima. To nije istina. Mirnoća je naše lično osećanje u svakom momentu koji izaberemo, zato što je to odjek koji nas obavija gde god da smo. Međutim, mi treba da izaberemo da ga osetimo.
Upravo sada, u ovom trenutku, svako ko čita ovaj tekst može da oseti mirnoću – ako je to njegov izbor. Mirnoća nije iskustvo koje neko treba da organizuje za nas kroz debate, diskusije ili sporazume. Nijedna druga grupa ne treba da bude ponižena ili premeštena zbog nas da bismo mi bili u stanju osetiti mirnoću. Takva gledišta samo umanjuju realizaciju autentične mirnoće. Ne moramo uspostaviti mir ni sa kime – treba da postanemo svesni mira kao osećanja u našem vlastitom srcu, i zatim odlučiti zauzeti tu svesnost, bez obzira na cenu.
Očiglednost ove istine ogleda se i u našem jeziku. Ne kažemo: „Ja mislim mir“ ili „Ja radim mir“. Kažemo: „Ja osećam mir“. I zato što ne postoji niko – ni kolega, ni političar, sveštenik, profiter, roditelj, ili partner ko ima kapacitet da oseća bilo šta u naše ime – niko nije odgovoran za naše osećanje, ili neosećanje mirnoće.
Ovo je mesto gde stvari postaju zamršene. Mir je beskompromisan. Ili biramo da osećamo mir – ili biramo da osećamo nešto drugo. Ne možemo se osećati mirno I istovremeno gajiti osećaj da smo u pravu i da imamo sopstveni put. Ne možemo se osećati mirno I istovremeno osvetoljubivo. Ne možemo se osećati mirno I istovremeno osećati da je opravdano da naša „reč bude zadnja“. Ne možemo se osećati mirno I na bilo koji način ponašati se tako da povređujemo drugo ljudsko biće ili bilo koje živo stvorenje. Ne možemo se osećati mirno iI istovremeno nametati svoju volju drugima. Ne možemo se osećati mirno I istovremeno tvrditi da je naša religija jedini ispravan način za održavanje duhovnog odnosa sa bilo čime što za nas predstavlja Boga. Ne možemo se osećati mirno i istovremeno zauzimati jednu od strana u bilo kojem konfliktu.
Osećaj mirnoće takođe zahteva i spremnost otpuštanja. Cena osećanja mirnoće SADA – u ovom trenutku – je uvek određena našom spremnošću da integrišemo rane zadobijene u prošlosti. To je zbog toga što sve što se dešava u našem životnom iskustvu u ovom trenutku i što nas sprečava da uđemo u osećaj svesnosti mirnoće, uvek ima veze sa nečim što se desilo u prošlosti.
Sada, u ovom trenutku, ako tako izaberemo, dobrodošli smo da osetimo mirnoću.
Pravo pitanje koje treba da postavimo sebi glasi: „Da li mi zaista tražimo mir?“ . Ovo može izgledati kao očigledno pitanje sa jednako očiglednim odgovorom – ali nije tako. Većina nas može odmah da odgovori da bira mirnoću, ali kada nastupi kritični pritisak, mi takođe osećamo da je opravdan izbor da se osećamo u pravu, da osećamo osvetoljubivost, ili kontrolu – umesto da se osećamo mirno.
Realnost je da niko ne stoji između nas i osećanja mirnoće. Možemo iskusiti ovo osećanje odmah sad. Mirnoća je odjek osećanja već stvorenog od strane onoga što za nas predstavlja Boga, a ne nešto što ćemo jednog dana stvoriti mi, ljudi. Međutim, da li mi svako jutro ustajemo i biramo da osećamo mirnoću koja je već stvorena za nas, ili i dalje pogrešno čekamo nekog da „naprvi mir u naše ime“?
Mirnoća postoji u svetu jedino onda kada mi izaberemo da je osetimo. To je toliko jednostavno. Ako se pridružimo trenutnoj struji gomile i svoje lično iskustvo pretvorimo u rastući konflikt, verovatno je da ogorčeno biramo da budemo u pravu ili da zauzmemo neku od strana u nekoj tekućoj ljudskoj drami, radije nego da osećamo mirnoću. Setite se da izreka glasi: „Nek mir bude s tobom“, a ne „Nek mir bude sa njima“.
Setite se, takođe, da biti miran nije, i nikad neće biti iskustvo realizovano kao neka grupna aktivnost. To je uvek izbor napravljen kroz usvajanje zrelog nivoa lične odgovornosti. Ne možemo ostvariti mir glasanjem, nametanjem, zarađivanjem više novca da bi ga priuštili, ili zauzimanje strane da bi nametnuli svoju verziju istine. Možemo samo primiti osećaj svesnosti mira kao direktno iskustvo svesnim izborom da osećamo mir i da živimo u tom odjeku osećaja najbolje što možemo kroz svaki dan. Ako se ne odlučimo lično osećati mir, on neće ući u naše iskustvo. Samo kad izaberemo da ga, kao „osećaj svesno nosimo u našem vlastitom srcu“ onda on zrači ka spolja i utiče na kvalitet našeg mišljenja i činjenja.
Upravo sada, kada mase sveta nesvesno posrću u širenje sukoba i haosa, ne postoji ništa važnije od održavanja lične svesnosti o tome šta mirnoća zaista jeste. Niko nam neće platiti da budemo mirni. Niko nas neće potapšati po leđima ili pisati novinske članke o našoj mirnoći. Niko nam neće dodeliti Nagradu za Mir i održati novinarsku konferenciju o tome. Autentična mirnoća neće postati vest u svetu koji i dalje pogrešno veruje „da je mir nešto što treba da se napravi“.
Mirnoća je tiho, mirno, izabrano, osećajno stanje, jeka unutar pojedinačnog srca.
Kada smo u stanju probuđenosti i započinjemo svaki dan tako što se setimo da biramo da osećamo mir – čak i ako je semo za deo dana – tada služimo čovečanstvu tako što održavamo jasno svetlo razuma u svetu kada ga mase potpuno izgube iz vida.
Dobro ste došli da prvovedete ovaj dan u miru. Mirnoća je dar Božije Volje svima, a ne ishod bilo koje ljudske izjave. Taj osećajni odjek je lični izbor srca, ne političko pravo ostvareno kroz bilo kakvu organizaciju.
Mir je dostupan kao iskustvo unutar vas i mene, baš sada. Naše je da izaberemo. Njega ćete moći iskusiti jedino ako to izaberete.
