Original teksta: THE PRESENCE PROCESS & TRANSFORMATIONAL BREATHWORK
Odgovor je: Ne kombinujemo ih.
Umesto da im priđemo kao dvema različitim metodama sa svrhom da ih nekako kombinujemo, korisnije im je prići kao dvema različitim metodama koje se međusobno nadopunjuju. Obe metode su potpuno samostalne, i svakoj od njih možemo pristupiti nezavisno od one druge.
TRANSFORMACIONO DAISANJE svoj primarni naglasak ima na vežbama disanja – dok je u PROCESU PRISUTNOSTI svesno povezano disanje samo jedan od alata.Takođe je različit način na koji se disanje koristi u svakoj od ovih metoda, tako da je to mesto gde nastaje zabuna. Njihov pristup disanju je različit zato što su namere koje upravljaju svakom od njih, različite.
Namera koja pokreće proceduru disanja onako kako je to izneto u PROCESU PRISUTNOSTI, primarno je podrška za postizanje svesnosti, a zatim za integrisanje emocionalnih utiskivanja. Podrška efikasnosti načina disanja u PROCESU PRISUTNOSTI promišljeno je prikazana mentalnom fokusu kroz tekst u knjizi, kao i mnogi propratni percepcijski alati kao što su Svesno Odgovori, i Proces Emocionalne Integracije. Prednost procedure PROCESA PRISUTNOSTI je ta, da je kroz tekst ta namera dosledno usmerena i pojačana.
Ne mogu pričati o ukupnoj nameri TRANSFORMACIONOG DISANJA, pošto to određuje osnivač dr Džudit Kravitc. Možda ćete poželeti istražiti sajt TRANSFORMACIONOG DISANJA, http://www.transformationalbreathing.com , da dobijete potpuniju predstavu o toj tehnici.
Takođe, zato što TRANSFORMACIONO DISANJE vode razni učitelji, svrha pokretanja svake pojedinačne seanse zavisi od nivoa obučenosti učitelja, od njegovog svesnog pristupa svakoj seansi koju vodi, od učiteljeve neintegrisane nesvesne aktivnosti u svakom trenutku, kao i svesnosti njegovih klijenata i njihovih nesvesnih namera za ulazak u vođenu sesiju. Svaki učitelj će zato uneti nešto drugačiju frekvenciju u nameru svoje seanse, i ta namera se tada kombinuje sa frekvencijom svesne i nesvesne namere koju pojedinac kome se vodi seansa, unosi u nju. Lepota ovoga je to što je TRANSFORMACIONO DISANJE otvareno ka širem opsegu ličnog istraživanja, za razliku od vrlo namerne, fokusirane i dosledne namere onako kako je opisana u tekstu PROCESA PRISUTNOSTI.
Međutim, one tehnike se blagotvorno nadopunjuju.
Na primer, nekima fokus može biti čisto na kretanju kroz tok seanse TRANSFORMACIONOG DISANJA sa treniranim učiteljem. To može podrazumevati ulazak u serije od deset vođenih seansi jednom nedeljno – što je način na koji sam ja vodio vežbe disanja kad sam bio uključen u slične aspekte ovog modaliteta. Zato ovo može uključivati nedeljne sastanke sa izabranim učiteljem sa kojim ulazi u posvećenu seansu i diše do kraja. Jednom kad je disanje završeno, pojedinac se vraća svome svakodnevnom životnom iskustvu bez ikakvog učiteljevog vođstva.
Ili, neko može pristupiti TRANSFORMACIONOM DISANJU na radionicama/treninzima koje se održavaju vikendima, na kojima se ulazi u i završava veliki broj seansi, pre nego što se ljudi vrate svakodnevnom životu, opet, bez učiteljevog vođstva.
Sad, to ne mora biti tako za svakog – ali iz ličnog iskustva kad sam vodio druge i kad sam bio vođen kroz proces disanja – ono što se često dešava jeste da se energetski procesi pokrenuti kroz seanse vođenih vežbi disanja, nastavljaju neko vreme nakon što je aktuelna seansa gotova. Po mom iskustvu, u prva tri - četiri dana nakon seanse vežbi za disanje, izlazi na površinu našeg životnog iskustva ono što je postignuto ili inicirano u nama tokom seanse. Ovo „iznošenje na površinu“ može da se kreće od fizičkih, preko mentalnih do emocionalnih pomeranja – koja često doživljavamo kao nešto neprijatno i strano.
U ovom trenutku našeg putovanja, ono što je otkriveno kroz tekst PROCESA PRISUTNOSTI postaje dragoceno. To je zato što PROCES PRISUTNOSTI automatski dovodi u našu svesnost kako ta „pomeranja“ izgledaju dok utiču na naše dnevno iskustvo, i takođe, kako odgovoriti umesto reagovati na ova pomeranja. Shodno tome, oni koji su upoznati sa PROCESOM PRISUSTNOSTI imaju kapacitet da se svesnije uhvate u koštac sa posledicama svojih započetih pomeranja. Oni su u stanju voditi sebe nakon svoje seanse vežbi disanja. Na taj način, PROCES PRISUTNOSTI nadopunjuje i podržava tekuću obradu iskustva iniciranog vođenom seansom TRANSFORMACIONOG DISANJA.
Posmatrajući iz drugog ugla, neko ko je uključen u PROCES PRISUTNOSTI može se osetiti zaglavljeno, ili, možda, oseti da je spreman krenuti dublje na emocionalnom planu nego što to predviđa dinamika izneta u knjizi. Takva osoba može tada, bez prekida svog iskustvenog putovanja kroz knjigu, prisustvovati seansi/radionici TRANSFORMACIONOG DISANJA sa obučenim učiteljem. Ovo definitivno poboljšava i nadopunjuje putovanje te osobe kroz PROCES PRISUTNOSTI.
Kao što je rečeno na početku ovog teksta, ono što ja ne preporučujem je pokušaj spajanja ova dva modaliteta, u jedan. Drugim rečima, ne praktikujte PROCES PRISUTNOSTI sa tehnikama disanja koje uči TRANSFORMACIONO DISANJE. Kad se bavimo našim 15-ominutnim disanjem dva puta dnevno, kako od nas traži PROCES PRISUTNOSTI, koristimo tehniku onako kako je opisana u knjizi. Takođe, kad ulazite u namensku seansu koju vodi obučeni učitelj TRANSFORMACIONOG DISANJA, nemojte insistirati na upotrebi tehnike disanja opisane u PROCESU PRISUTNOSTI. Slušajte i sledite uputstva koja vam daje učitelj.
Dozvolite mi da završim tako što ću podeliti sa vama ograničen uvid koji sam dobio kroz svoje iskustvo kad me je kroz TRANSFORMACIONO DISANJE vodila dr Džudit Kravic:
Jedan od dragulja pristupa vežbama disanja koji podučava Džudit jeste njegov dijagnostički kapacitet. Ovaj aspekt rada je neprocenjiv, zato što se PROCES PRISUTNOSTI ne bavi određenim pojedinačnim dijagnozama. Obučeni praktikant TRANSFORMACIONOG DISANJA je u stanju, jednostavno posmatrajući kako neko diše u bilo kom trenutku, opaziti, dijagnostifikovati i olakšati otpuštanje energetskih blokada koje ometaju puno i zdravo disanje. Uključivanjem ovih blokada u svest tako što se čini pomak u načinu na koji pristupamo svom disanju, ove se blokade iznose na površinu naše svesnosti i, u većini slučajeva, mogu se ntegrisati tokom seanse.
Sa moje tačke gledišta, i u skladu sa načinom rada iznetim u PROCESU PRISUTNOSTI, ove blokade imaju korene u emocionalno utisnutim stanjima. Prema tome, neko može, kroz TRANSFORMACIONO DISANJE, biti uveden u veoma specifično emocionalno otpuštanje u trenutku vođene seanse vežbi disanja. Po mom uvidu, kao posledica ovog otpuštanja, takva osoba, zatim, postaje spremna da se uključi u rad na razrešenju svog problema. Ovaj proces razrešenja se, zatim, razvija kad ta osoba nastavi svoj svakodnevni život i suoči sa okolnostima i događajima koje je imala u prošlosti i koji predstavljaju okidače i odraze za ovu unutrašnju blokadu. Naša svesnost ovih okidanja i reflektovanja, po mom iskustvu, je povećana u prva tri, četiri dana nakon seanse vođenih vežbi disanja.
Ovo je od koristi kada je, za postizanje razrešenja, potreban alhemijski pristup „biti bez uslova sa osećajnim aspektom ovih iskustava“. Ukoliko se u ovim razrešenjem ne bavimo svesno, i ako se, umesto toga, nastavimo uključivati u zavisničko reaktivno ponašanje prizvano iz prošlosti koja je vezana za taj problem, tada možemo zauvek doživljavati emocionalno otpuštanje, i veoma malo napredovati u potpunom završetku pomeraja pokrenutih tokom seanse vođenih vežbi disanja. To je mesto gde PROCES PRISUTNOSTI postaje neprocenjivo vredan saradnik vođenoj seansi TRANSFORMACIONOG DISANJA. PROCES PRISUTNOSTI uliva u nama sposobnost pravljenja razlike između projekcije i zadržavanja, a samim tim i između oslobađanja i razrešenja.
Taj precizni dijagnostički kapacitet TRANSFORMACIONOG DISANJA je takođe veoma vredan za nekog ko sprovodi PROCES PRISUTNOSTI i ko ga je prošao već nekoliko puta, a ipak oseća da je zaglavljen u nekom aspektu svoje emocionalne obrade.
Na ovaj način PROCES PRISUTNOSTI i TRANSFORMACIONO DISANJE su kao brat i sestra. Svako od njih ima svoju namenu, jedinstvene pristupe, duboke koristi, i samostalan je modalitet, a opet, se nadopunjuju na način koji celinu čini većom od zbira njenih delova.
Takođe bih hteo da istaknem da su ovi uvidi zasnovani na mom iskustvu i ne moraju se u potpunosti podudarati sa stavovima praktikanata TRANSFORMACIONOG DISANJA.
Pitanje koje mi je nedavno postavljeno glasi: Kako da kombinujemo PROCES PRISUTNOSTI i TRANSFORMACIONO DISANJE?
Odgovor je: Ne kombinujemo ih.
Umesto da im priđemo kao dvema različitim metodama sa svrhom da ih nekako kombinujemo, korisnije im je prići kao dvema različitim metodama koje se međusobno nadopunjuju. Obe metode su potpuno samostalne, i svakoj od njih možemo pristupiti nezavisno od one druge.
TRANSFORMACIONO DAISANJE svoj primarni naglasak ima na vežbama disanja – dok je u PROCESU PRISUTNOSTI svesno povezano disanje samo jedan od alata.Takođe je različit način na koji se disanje koristi u svakoj od ovih metoda, tako da je to mesto gde nastaje zabuna. Njihov pristup disanju je različit zato što su namere koje upravljaju svakom od njih, različite.
Namera koja pokreće proceduru disanja onako kako je to izneto u PROCESU PRISUTNOSTI, primarno je podrška za postizanje svesnosti, a zatim za integrisanje emocionalnih utiskivanja. Podrška efikasnosti načina disanja u PROCESU PRISUTNOSTI promišljeno je prikazana mentalnom fokusu kroz tekst u knjizi, kao i mnogi propratni percepcijski alati kao što su Svesno Odgovori, i Proces Emocionalne Integracije. Prednost procedure PROCESA PRISUTNOSTI je ta, da je kroz tekst ta namera dosledno usmerena i pojačana.
Ne mogu pričati o ukupnoj nameri TRANSFORMACIONOG DISANJA, pošto to određuje osnivač dr Džudit Kravitc. Možda ćete poželeti istražiti sajt TRANSFORMACIONOG DISANJA, http://www.transformationalbreathing.com , da dobijete potpuniju predstavu o toj tehnici.
Takođe, zato što TRANSFORMACIONO DISANJE vode razni učitelji, svrha pokretanja svake pojedinačne seanse zavisi od nivoa obučenosti učitelja, od njegovog svesnog pristupa svakoj seansi koju vodi, od učiteljeve neintegrisane nesvesne aktivnosti u svakom trenutku, kao i svesnosti njegovih klijenata i njihovih nesvesnih namera za ulazak u vođenu sesiju. Svaki učitelj će zato uneti nešto drugačiju frekvenciju u nameru svoje seanse, i ta namera se tada kombinuje sa frekvencijom svesne i nesvesne namere koju pojedinac kome se vodi seansa, unosi u nju. Lepota ovoga je to što je TRANSFORMACIONO DISANJE otvareno ka širem opsegu ličnog istraživanja, za razliku od vrlo namerne, fokusirane i dosledne namere onako kako je opisana u tekstu PROCESA PRISUTNOSTI.
Međutim, one tehnike se blagotvorno nadopunjuju.
Na primer, nekima fokus može biti čisto na kretanju kroz tok seanse TRANSFORMACIONOG DISANJA sa treniranim učiteljem. To može podrazumevati ulazak u serije od deset vođenih seansi jednom nedeljno – što je način na koji sam ja vodio vežbe disanja kad sam bio uključen u slične aspekte ovog modaliteta. Zato ovo može uključivati nedeljne sastanke sa izabranim učiteljem sa kojim ulazi u posvećenu seansu i diše do kraja. Jednom kad je disanje završeno, pojedinac se vraća svome svakodnevnom životnom iskustvu bez ikakvog učiteljevog vođstva.
Ili, neko može pristupiti TRANSFORMACIONOM DISANJU na radionicama/treninzima koje se održavaju vikendima, na kojima se ulazi u i završava veliki broj seansi, pre nego što se ljudi vrate svakodnevnom životu, opet, bez učiteljevog vođstva.
Sad, to ne mora biti tako za svakog – ali iz ličnog iskustva kad sam vodio druge i kad sam bio vođen kroz proces disanja – ono što se često dešava jeste da se energetski procesi pokrenuti kroz seanse vođenih vežbi disanja, nastavljaju neko vreme nakon što je aktuelna seansa gotova. Po mom iskustvu, u prva tri - četiri dana nakon seanse vežbi za disanje, izlazi na površinu našeg životnog iskustva ono što je postignuto ili inicirano u nama tokom seanse. Ovo „iznošenje na površinu“ može da se kreće od fizičkih, preko mentalnih do emocionalnih pomeranja – koja često doživljavamo kao nešto neprijatno i strano.
U ovom trenutku našeg putovanja, ono što je otkriveno kroz tekst PROCESA PRISUTNOSTI postaje dragoceno. To je zato što PROCES PRISUTNOSTI automatski dovodi u našu svesnost kako ta „pomeranja“ izgledaju dok utiču na naše dnevno iskustvo, i takođe, kako odgovoriti umesto reagovati na ova pomeranja. Shodno tome, oni koji su upoznati sa PROCESOM PRISUSTNOSTI imaju kapacitet da se svesnije uhvate u koštac sa posledicama svojih započetih pomeranja. Oni su u stanju voditi sebe nakon svoje seanse vežbi disanja. Na taj način, PROCES PRISUTNOSTI nadopunjuje i podržava tekuću obradu iskustva iniciranog vođenom seansom TRANSFORMACIONOG DISANJA.
Posmatrajući iz drugog ugla, neko ko je uključen u PROCES PRISUTNOSTI može se osetiti zaglavljeno, ili, možda, oseti da je spreman krenuti dublje na emocionalnom planu nego što to predviđa dinamika izneta u knjizi. Takva osoba može tada, bez prekida svog iskustvenog putovanja kroz knjigu, prisustvovati seansi/radionici TRANSFORMACIONOG DISANJA sa obučenim učiteljem. Ovo definitivno poboljšava i nadopunjuje putovanje te osobe kroz PROCES PRISUTNOSTI.
Kao što je rečeno na početku ovog teksta, ono što ja ne preporučujem je pokušaj spajanja ova dva modaliteta, u jedan. Drugim rečima, ne praktikujte PROCES PRISUTNOSTI sa tehnikama disanja koje uči TRANSFORMACIONO DISANJE. Kad se bavimo našim 15-ominutnim disanjem dva puta dnevno, kako od nas traži PROCES PRISUTNOSTI, koristimo tehniku onako kako je opisana u knjizi. Takođe, kad ulazite u namensku seansu koju vodi obučeni učitelj TRANSFORMACIONOG DISANJA, nemojte insistirati na upotrebi tehnike disanja opisane u PROCESU PRISUTNOSTI. Slušajte i sledite uputstva koja vam daje učitelj.
Dozvolite mi da završim tako što ću podeliti sa vama ograničen uvid koji sam dobio kroz svoje iskustvo kad me je kroz TRANSFORMACIONO DISANJE vodila dr Džudit Kravic:
Jedan od dragulja pristupa vežbama disanja koji podučava Džudit jeste njegov dijagnostički kapacitet. Ovaj aspekt rada je neprocenjiv, zato što se PROCES PRISUTNOSTI ne bavi određenim pojedinačnim dijagnozama. Obučeni praktikant TRANSFORMACIONOG DISANJA je u stanju, jednostavno posmatrajući kako neko diše u bilo kom trenutku, opaziti, dijagnostifikovati i olakšati otpuštanje energetskih blokada koje ometaju puno i zdravo disanje. Uključivanjem ovih blokada u svest tako što se čini pomak u načinu na koji pristupamo svom disanju, ove se blokade iznose na površinu naše svesnosti i, u većini slučajeva, mogu se ntegrisati tokom seanse.
Sa moje tačke gledišta, i u skladu sa načinom rada iznetim u PROCESU PRISUTNOSTI, ove blokade imaju korene u emocionalno utisnutim stanjima. Prema tome, neko može, kroz TRANSFORMACIONO DISANJE, biti uveden u veoma specifično emocionalno otpuštanje u trenutku vođene seanse vežbi disanja. Po mom uvidu, kao posledica ovog otpuštanja, takva osoba, zatim, postaje spremna da se uključi u rad na razrešenju svog problema. Ovaj proces razrešenja se, zatim, razvija kad ta osoba nastavi svoj svakodnevni život i suoči sa okolnostima i događajima koje je imala u prošlosti i koji predstavljaju okidače i odraze za ovu unutrašnju blokadu. Naša svesnost ovih okidanja i reflektovanja, po mom iskustvu, je povećana u prva tri, četiri dana nakon seanse vođenih vežbi disanja.
Ovo je od koristi kada je, za postizanje razrešenja, potreban alhemijski pristup „biti bez uslova sa osećajnim aspektom ovih iskustava“. Ukoliko se u ovim razrešenjem ne bavimo svesno, i ako se, umesto toga, nastavimo uključivati u zavisničko reaktivno ponašanje prizvano iz prošlosti koja je vezana za taj problem, tada možemo zauvek doživljavati emocionalno otpuštanje, i veoma malo napredovati u potpunom završetku pomeraja pokrenutih tokom seanse vođenih vežbi disanja. To je mesto gde PROCES PRISUTNOSTI postaje neprocenjivo vredan saradnik vođenoj seansi TRANSFORMACIONOG DISANJA. PROCES PRISUTNOSTI uliva u nama sposobnost pravljenja razlike između projekcije i zadržavanja, a samim tim i između oslobađanja i razrešenja.
Taj precizni dijagnostički kapacitet TRANSFORMACIONOG DISANJA je takođe veoma vredan za nekog ko sprovodi PROCES PRISUTNOSTI i ko ga je prošao već nekoliko puta, a ipak oseća da je zaglavljen u nekom aspektu svoje emocionalne obrade.
Na ovaj način PROCES PRISUTNOSTI i TRANSFORMACIONO DISANJE su kao brat i sestra. Svako od njih ima svoju namenu, jedinstvene pristupe, duboke koristi, i samostalan je modalitet, a opet, se nadopunjuju na način koji celinu čini većom od zbira njenih delova.
Takođe bih hteo da istaknem da su ovi uvidi zasnovani na mom iskustvu i ne moraju se u potpunosti podudarati sa stavovima praktikanata TRANSFORMACIONOG DISANJA.
