Upravljanje vlastitim iskustvom - I deo

Original: NAVIGATING OUR EXPERIENCES

DA LI JE MOGUĆE NAUČITI IZVRŠNOG DIREKTORA VELIKE KORPORACIJE KAKO DA UĐE U POTPUNI ZAJEDNIČKI KREATIVNI ODNOS SA UNIVERZUMOM U SVAKOM ASPEKTU NJIHOVOG POSLOVANJA?

Ako jeste, to bi zaista bio evolutivni uspeh. Odgovor je "da". Ovaj evolutivni pristup kretanju kroz naše iskustvo koji sam delio sa ljudima tokom mnogo godina, i koji i sam koristim svakodnevno od sredine 90-ih godina, potpuno vam je objašnjen u ovom članku. To je ono što sam ja koristio da bi PROCES PRISUTNOSTI bio objavljen.

Ljudi su i dalje začuđeni kako sam ja, neobjavljivani autor iz Južne Afrike, obezbedio ugovor sa izdavačkom kućom kao što je Namaste Publishing Inc u Kanadi, nakon što sam im poslao samo jedan rukopis. Kako je to moguće? Ovo u potpunosti ruši sve predpostavke o tome "koliko je teško objaviti svoje delo" koje parališu mnoge potencijalne pisce u njihovim namerama, pre nego što uopšte otkucaju i jednu reč. Odgovor je:"Ja sam svesno usmeravao svoje iskustvo". Ja sada putujem širom SAD i Kanade i podučavam i olakšavam proceduru koja razvija pristup obnavljanja emocionalne ravnoteže u našim ljudskim okolnostima. Kako sam to uspeo? Da li imam diplomu iz psihologije? Da li sam pohađao časove iz javnog govorništva? Ne. Odgovor ostaje isti: "Ja sam svesno upravljao svojim iskustvima".

Ipak, cela stvar je dublja nego što je gore rečeno, ja upravljam svojim iskustvom tako da "se ja sklonim" da bi sva snaga univerzuma mogla biti prizvana da donese rezultat mojih namera. Da li je to teško? Ne, to je najlakša stvar na svetu, upravljanje našim iskustvom je naše ljudsko pravo dobijeno rođenjem. Danas posmatram toliko mnogo ljudi koji se bore tokom svog života zato što ne poznaju ovu jednostavnu proceduru. Oni tada bivaju zavedeni od strane duhovnih trendova koji im govore "da mogu dobiti šta god požele sve dok misle pozitivno". Kao odgovor na ove tvrdnje, mogu slobodno ponuditi ovo znanje, tražeći samo da ga i vi delite isto tako slobodno, da bi svi imali mogućnost da piju sa izvora beskonačnog univerzuma, te da od toga celokupna ljudska vrsta ima koristi.

EVOLUTIVNI PRISTUP KRETANJU KROZ NAŠE LJUDSKO ISKUSTVO

Jedna od najkorisnijih praksi koje možemo prigrliti jeste "svesno upravljanje našim iskustvima". Naravno, biti spreman započeti tu praksu znači prihvatanje odgovornosti za kvalitet svakog iskustva u koje uđemo, veliki izazov u svetu koji se razvija na mentalitetu žrtve i pobednika. Lakše je posstati reaktivan i kriviti druge za naše okolnosti, nego preduzeti odgovornu akciju da bi se one promenile. Odjek reaktivnog okrivljavanja je zavisnost koje se teško oslobađamo, pa je lakše razočarano dići ruke i trošiti vreme kukajući na svet. Mentalitet žrtve i pobednika je takođe i prihvatljiva frekvencija na kojoj se bazira većina naših medija, te industrija zabave. To je način na koji smo navikli da se prema nama ponašaju porodica, naši bližnji i svako ko odražava aspekt našeg vlastitog sca koji još uvek nije integrisan.

Ponašajući se kao da možemo promeniti svoje okolnosti kroz nametanje svoje volje spoljašnjem svetu, mi konstantno ulazimo u revolucionarno ponašanje, a reč "revolucionarno" otkriva neizbežan ishod, završimo u istim okolnostima od kojih smo pokušali pobeći – a često i gorim. Nastavljanje stanja "revolucionarnosti" u ovom vremenu, u svetlu nadmoćnih dokaza da to vodi samo u produbljivanje segregacije i haosa, predstavlja duboko neznanje, a neznanje je "ignorisanje očiglednog". Ono što je sad potrebno jeste evolutivno ponašanje, ponašanje čije posledice nas ne vode nazad u jamu iskustvenih okolnosti od kojih se želimo osloboditi.

Revolucionar je mentalitet koji pribegava istim sredstvima da oslobodi samog sebe, kao što su i ona koja se koriste za propagiranje njegovog potiskivanja. Pribegavanjem ovom mentalitetu, revolucionar uvek postaje tlačitelj. Evolucionar se razlikuje po tome što transformiše svoje iskustvo koristeći sredstva potpuno drugačija od svega onoga što može da se smatra metodom represije. U stvari, da bi autentično postali evolucionar potrebno je "shvatiti sebe kao jedinog tlačitelja kojeg treba svrgnuti". Preuzimanjem ovog pristupa, evolucionar kreće u potpuno novo iskustvo.

Namera da se svesno krećemo kroz naše iskustvo je evolucionarno. To nas uzdiže iznad i izvan svih religijskih, političkih ili ekonomskih ideologija koje se baziraju na mentalitetu žrtve i pobednika. To je pristup zasnovan na integrisanju mehanizma fundamentalnih atributa koji proizvode naše ljudsko iskustvo, a ne na bavljenje politikom, doktrinama, ideologijama i kulturnim programima. Da biste se uspešno kretali kroz svoje iskustvo, potrebnavam je svesnost onoga, što se u PROCESU PRISUTNOSTI, naziva Staza Svesnosti i Sedmogodišnji ciklus. Zbog toga što je pregled ova dva opažajna alata od suštinskog značaja u kreiranju konteksta za ovu praksu, i zbog toga što neki od vas koji čitate ovaj članak, možda niste pročitali knjigu PROCES PRISUTNOSTI, ovde ćemo izneti kratak pregled ovih alata.

STAZA SVESNOSTI

Postoji promišljena staza naše svesnosti kojom putujemo da bi ušli u naše iskustvo sveta koji sada nastanjujemo. Možemo je zvati "Stazom Svesnosti". Staza Svesnosti najjasnije je vidljiva u početnom razvoju novorođenog deteta:

Prvo, dete je emocionalno biće, ono može samo ispoljavati emocije. Zatim, ono koristi emocije kao sredstvo za komunikaciju, čime ulazi u mentalnu svesnost. Nakon toga, ono postaje dovoljno svesno da namerno zgrabi i održava fizički kontakt sa nekim ili sa nečim. Iako se detetovi emocionalni, mentalni i fizički atributi razvijaju istovremeno, postoji sistematska staza kojojm svesnost namerno putuje da bi se potpuno suočila sa ovim svetom:

Od emocionalnog, preko mentalnog do fizičkog.

SEDMOGODIŠNJI CIKLUS

Staza Svesnosti od emocionalnog, preko mentalnog do fizičkog, kojom putujemo pri ulasku u naše iskustvo ovog sveta, te kojom kontinualno putujemo da bismo ušli i proizveli naša dnevna iskustva, takođe se jasno može prepoznati u onome što nazivamo "Sedmogodišnji ciklus":

Tokom prvih sedam godina našeg života nas zovu "decom". Tokom detinjstva opšte je prihvaćeno da smo mi, većim delom emocionalna bića, mi smo, bukvalno, "energija u spontanom kretanju". Oko sedme godine

mi izlazimo iz detinjstva, i sad nas nazivaju "dečacima i devojčicama". Kao dečaci i devojčice, mi ulazimo u obrazovni sistem čija je namera da usmerava našu svesnost u mentalno telo, učimo da čitamo, pišemo, računamo i efikasno komuniciramo preko skupa definisanih slova i brojeva. Nakon sledećih sedam godina, oko četrnaeste godine, više nismo dečaci i devojčice, sad smo "tinejdžeri". Kao tinejdžeri, mi doživljavamo fiziološku transformaciju u svom materijalnom telu, što obeležava naš ulazak u više fizički obeleženo iskustvo. Nakon sledećih sedam godina, kad napunimo 21 godinu, ne smatraju nas više tinejdžerima, sada smo "odrasli". Mi tada proslavljamo naš ulazak u svet odraslih i završetak ovog cikličnog putovanja od detinjstva (emocionalno), preko tinejdžerskog doba (mentalno) do odraslog (fizičko).

U ovom trenutku, postoje mnoge posledice uticaja Staze Svesnosti i Sedmogodišnjeg Ciklusa na prirodu ljudskog ponašanja. Međutim, jedini motiv za kratku raspravu o njima ovde je:

Da bi se obezbedio kontekst za shvatanje da je emocionalno telo uzročna tačka kvaliteta našeg iskustva.

Kao "odrasli", mi smo fizički hipnotisano učvršćeni našim iskustvima, iskustvima koja tumačimo skoro potpuno kroz mentalni koncept lišen svake osećajne percepcije, dok je stvarnost takva da je naše emocionalno telo uzročna tačka kvaliteta svih naših iskustava. Šta ovo znači? To znači da ono kako se mi osećamo u vezi nečega određuje ono kako se mi osećamo u vezi toga, bez obzira na fizičke okolnosti i bez obzira na to šta mi "mislimo", ako nešto osećamo da nije u redu, onda nije u redu.

"Osećanje" je uzročna tačka kvaliteta našeg iskustva jer je to uzročna tačka staze svesnosti koju koristimo za ulazak u naše iskustvo ovog sveta. I bez obzira da li smo svesni ili ne, nastavljamo koristiti ovu stazu, od emocionalnog, preko mentalnog do fizičkog u svakom aspektu našeg proizvedenog iskustva. Međutim, pošto smo lišeni svesnosti emocionalnog tela, ne možemo sagledati ulogu osećanja u proizvodnji iskustva. Kad bismo mogli, ne bismo bili toliko naivni da tvrdimo da "misao stvara". Da misao stvara, tada bi očito, "Bog bio misao".

Da bi smo mogli shvatiti značaj, kao i da bismo jasno videli kretanje duž Staze Svesnosti koju koristimo za svaki aspekt našeg proizvedenog iskustva, korisno je dati konkretan primer. Da bismo to postigli, hajde da razmotrimo jednu od naših omiljenih razonoda: način na koji kupujemo"stvari". Svi mi volimo stvari! Naporno radimo da bismo obezbedili mnogo stvari i da bismo živeli u svetu gde nikad ne možemo imati dovoljno stvari. "Naš odnos sa stvarima" je stoga, odgovarajuće iskustvo kojim prikazujemo energetski tok Staze Svesnosti u svakodnevnom životu, i ključnu ulogu koju ima emocionalno telo u svemu ovome.

Recimo da žena u izlogu ugleda haljinu koju želi da ima. Dok je ona fizički hipnotisano vezana za ovaj svet, ona će sebi reći da želi tu haljinu "zbog izgleda haljine" ili "zbog toga što je divno dizajnirana" ili "zato što je tkanina tako izuzetna". Ako je mentalno hipnotički vezana za ovaj svet, ona bi rekla sebi da želi tu haljinu "zbog dizajnerske etikete" što znači da ona veruje da joj je time "zagarantovan proizvod visokog kvaliteta" i "status koji dolazi sa ukrašavanjem takvom odećom". Ipak, ni jedan od ovih razloga nije "uzročni razlog" zašto ona kupuje tu haljinu. Da je njena svesnost emocionalnog tela probuđena, ona bi znala da je ono što ju je inicijalno privuklo toj haljini, u stvari, "obećanje osećanja", ona nesvesno veruje da ako kupi i nosi tu odeću, da će se "osećati dobro, srećno, seksi, obožavano, bogato i/ili uspešno".

Namera da oseća je uzročna tačka njene privučenosti haljini, i želja da ova namera osećanja je pokrenuta trenutnim stanjem njenog emocionalnog tela. Emocionalno telo je uzročna tačka motivacije da kupi, bez obzira da li je žena svesna toga ili ne.

Kada ona poveruje da haljina može postići ovu nameru (to željeno emocionalno stanje), ona se tada pokorno pomera duž Staze Svesnosti, mentalno ispitujući mogućnost dobijanja stvari. Ona pita sebe: "Koliko haljina košta? Mogu li je priuštiti sebi? Da li ću platiti gotovinom ili kreditnom karticom? Koliko će mi trebati da je otplatim? Čega ću morati da se osreknem ako kupim ovu haljinu?" Drugim rečima, "Da li je cena ove haljine jednaka osećanju koje želim dobiti noseći je?"

Mentalno telo postaje koridor kojim ona stiže od "želje za nameravanim osećajem" do "fizičkog sticanja stvari čija je namena da omoguće doživljaj osećaja". Kad mentalno telo napravi sve potrebne kalkulacije, ako je osećaj i dalje poželjan i smatran vrednim troška, haljina će biti fizički kupljena, odneta kući i nošena. Ženino iskustvo je poslušno prešlo stazu od emocionalnog, preko mentalnog do fizičkog.

Kad je transakcija završena i žena sada nosi odeću, emocionalno telo ostaje uzročna tačka iskustva. To se vidi iz snage i efekta povratne informacije koju ona dobija kada nosi haljinu: ako je prijatelji pogledaju na određen način koji joj poručuje: "Ne, dušo, ta haljina ti uopšte ne stoji" ili, ako se tokom večeri nešto desi što će prouzrokovati da se ona oseća neprijatno što nosi tu haljinu, to je onda to! Sve je gotovo! Ona nikada više neće obući tu haljinu. Bez obzira koliko je platila, ako se oseća nelagodno u njoj, ili u vezi nje, ta haljina može završiti bačena u smeće. Zašto? Zato što je osećajni aspekt njenog iskustva uzročna tačka. Ovo se, takođe, odnosi i na muškarce koji kupuju kamione, decu koja kupuju igračke i na sve što kupujemo da "bismo držali korak sa komšijama". I, u tom smislu, ovo uključuje svako iskustvo u koje uđemo. Bez obzira da li smo toga svesni ili ne, mi sudimo o kvalitetu svakog iskustva u našem životu kroz prizmu osećajne percepcije.

Naravno, nije neophodno da prihvatimo da je emocionalno telo uzročna tačka kvaliteta našeg iskustva da bismo uspešno primenjivali tehniku ponuđenu u ovom članku, ali je korisno. Namera deljenja svih ovih informacija pre nego što predstavim tehniku je samo da prizove mogućnost sledećih "uvodnih reči":

Sve što nam je potrebno da se uspešno krećemo kroz kvalitet iskustva je da budemo u stanju da predvidimo kako ćemo se osećati kada prođemo to iskustvo.

Drugim rečima, ako izađemo iz iskustva sa predivnim osećajem, da li će to sigurno značiti da je sadržaj završenog iskustva imao kvalitet koji je potpuno prihvatljiv za nas? Razmislimo o tome na trenutak. Pročitajte ponovo tekst ispisan plavim slovima, i rečenicu na početku ovog paragrafa, i zatim dozvolite da razumevanju da uroni što je dublje moguće.

Naravno, ako se osećamo zadovoljni u vezi rezultujućeg iskustva, uspešno smo plovili kroz iskustvo kao celinu. Očito je da je evolucionarno biti u stanju postići to. Da li je doista moguće dosegnuti ovaj nivo uticaja na svaki aspekt našeg životnog iskustva?Da, ako izaberemo da svesno upravljamo našim iskustvima. Kako? Pa, svrha ovog članka i jeste u deljenju saznanja kako-da...

Sada smo pokrili neke osnovne temelje, i imamo kontekst, možemo razmotriti detaljne praktične informacije ove jednostavne tehnike. Kao što su moji roditelji imali običaj reći: "Dokaz je u pudingu." U Južnoj Africi "puding" je reč za "desert", a desert se služi na kraju obroka. Isto se odnosi na navigaciju kroz naše iskustvo, dokaz efikasnosti ove tehnike je u krajnjem rezultatu njene upotrebe, ne u raspravi ili u analiziranju njenih parametara.

Kao i sve moćne tehnike, ova procedura je "ne-delovanje". Drugim rečima, mi nećemo dodavati povećanu aktivnost svom iskustvu, mi ćemo samo dovesti svesnost u strukturu naših trenutnih aktivnosti. "Evolutivci" se razlikuju od "revolucionarnih" po njihovom znanju da "samo svesnost ima snagu da pokrene autentičnu transformaciju u našem trenutnom ljudskom iskustvu". "Ne-delovanje" ne znači da "nema akcije", to znači da ima "svesnog delovanja". Revolucionarne osobe uvek se ponašaju reaktivno, a reaktivno ponašanje je uvek nesvesno. Čak su i pacifisti, koji su samo potisnuti revolucionari, takođe reaktitivni u "ne činjenju", i samim tim ponašaju se nesvesno.

"Kretanje kroz naše ljudsko iskustvo"zahteva izdizanje sebe iznad ovih nesvesnih reaktivnih frekvencija. Da bismo to postigli, mi jednostavno treba da koristimo uvid sadržan u Stazi Svesnosti, saznanje da se, tokom kreiranja svih iskustava, energija kreće od emocionalnog, preko mentalnog do fizičkog aspekta. Najbolji način da se ovo objasni i da se pokaže kako ova procedura proizilazi iz ovog uvida, jeste navođenje dramatizovanog primera kako sam ja uspešno podelio ovu tehniku sa drugima.

O ovome možemo razmišljati kao o "studiji slučaja u kretanju kroz iskustvo".