Original: NAVIGATING
OUR EXPERIENCES
UPRAVLJANJE
NAŠIM ISKUSTVOM
KRATAK
PREGLED PROCEDURE
Sledi korisno uputstvo koje biste trebali
koristiti u svakodnevnom životu, kada odlučite da svesno
upravljate svojim iskustvom. Može se koristiti tokom dugog putovanja,
za razrešenje konflikta, za pisanje knjige, za bilo šta! I kao što
su moji roditelji govorili, "Dokaz je u pudingu."(To je izreka u J. Africi, a znači otprilike, da se dokaz nalazi na kraju postupka, kao što i desert ide na kraju obroka. - moja napomena :) )
U svrhu osnaživanja postupka, tekst
koji prati svaku tačku, i koji je ispisan plavim slovima, ilustruje
način na koji treba da koristite postupak upravljanja iskustvom na
primer, kao što sam ja upravljao iskustvom leta od Njujorka do Južne Afrike. Dugi letovi mogu
biti izazovni, pogotovo ako ne odvojimo vreme da upravljamo našim
iskustvom vezanim za njih. Evo kako ja primenjujem ovu tehniku kao način da stignem u Južnu Afriku osećajući se "osvežen, odmoren
nakon uživanja u divnom iskustvu."
- Tačno utvrdimo kako bismo želeli da se osećamo u ishodu iskustva kojim upravljamo? Moramo biti u stanju da sada osetimo taj osećaj. "U upravljanju mojim doživljajem leta od Njujorka do Južne Afrike, svesno sam izabrao da se osećam osveženo, odmorno i zahvalno za prijatno iskustvo. Da bih sebi olakšao dovođenje tih osećanja u 'sadašnjost', prisetio sam se situacije u kojoj sam poslednji put osetio ova osećanja i svesno sam doneo ta sećanja u ovaj trenutak."
- Zatim usmerimo našu pažnju na taj predviđeni trenutak tako što jasno vidimo sebe u trenutku razrešenja. Mi poklapamo ovu sliku tim željenim osećajem tako što ga osećamo sada dok posmatramo sebe u tom razrešenju."Vidim sebe kako izlazim iz aviona i ulazim u Aerodrom Oliver Tambo, osećajući se, pritom, osveženo, odmornoi zahvalno na ugodnom iskustvu. Osećam ove osećaje sada dok zamišljam sebe u toj slici."
- Osiguravamo se da imamo sve informacije koje su nam potrebne da bismo dostigli mentalnu jasnoću. "Proveravam da li imam sve detalje leta pri ruci; vreme odlaska, vreme prijave, na koji terminal moram stići u Njujorku, i da li znam kako ću stići tamo. Takođe osiguravam da me prevoz odveze na Aerodrom dovoljno rano, tako da imam dovoljno vremena da se prijavim, da prođem kroz proveru, da se opustim i da imam obrok pre ukrcavanja."
- Osiguravamo se da smo fizički spremni i da su na svom mestu sve fizičke okolnosti koje zahteva iskustvo u koje ulazimo."Proveravam da li sam spakovan i da li je moj prtljag u okviru dozvoljene težine. Proveravam da li imam kartu, pasoš i dovoljno novca za dobar obrok pre ukrcavanja. Takođe proveravam da li su mi tu moje homeopatske tablete za ublažavanje tegoba putovanja, dobra knjiga i jastuče koje će mi omogućiti udoban dremež."
- Kako se približavamo iskustvu, možemo osećati trenutke anksioznosti koji nastaju pokrenuti prošlim sećanjima; dozvoljavamo sebi da nekoliko trenutaka osećamo tu anksioznost, pa onda ponavljamo korak 2. "Ako u bilo kom trenutku osetim nervozu ili anksioznost u vezi svog leta, dozvoljavam sebi da sedim sa tim osećanjima, potvrđujem njihovo prisustvo u mom polju. Zatim nežno prekrivam ovo iskustvo slikom sebe kako iskoračujem iz aviona u Južnoj Africi, osećajući se odmoren, osvežen i uživajući u iskustvu leta."
- Kako se približavamo trenutku ulaska u iskustvo kojim upravljamo, mi stavljamo potpunu pažnju na ono šta osećamo – pogotovo ako je neprijatno. Ovo predhodno iskustvo osećanja ima za cilj da nas utemelji u srce iskustva. "Dok se pripremam za ukrcavanje na avion, proveravam svoju prisutnost i obraćam pažnju na to kako se osećam. Bukvalno smeštam svoju pažnju u centar srca mog fizičkog tela i zadržavam je tu dok se ukrcavam u avion i smeštam na svoje mesto u avionu. Bez obzira na to kakva se osećanja podižu, ja ih dozvoljavam."
- Predajemo se iskustvu znajući da će ono što se odvija da bi nas uspešno nosilo ka našem željenom osećajnom ishodu, doći iz "onog što ne znamo." "Ako, još dok sam na aerodromu, čujem da je let odložen, pokoravam se toj situaciji. Prihvatam to kao univerzumov način da rearanžira okolnosti da bi proizveo osećajni ishod koji sam za sebe poželeo. Ne moram da razumem zašto se događaji odvijaju tako kako se odvijaju, ali znam da se uvek odvijaju u moju korist; a razlog tome je što sam upravljao uzročnom tačkom. Čak i ako budem smešten pored nekoga sa kim inače ne bih voleo provesti narednih 18 sati, neću se boriti protiv toga. Bez obzira koja se neugodnost javi, ja ću sedeti svesno sa njom, verujući da je to univerzumov način da olakša moju nameru."
- Kada okolnosti postanu nepoznate, čak napete, ne pokušavamo ih uspavati i kontrolisati, niti ih usmeravati na bilo koji drugi način. "Jednom sam bio na letu kojim sam predhodno upravljao, i u kome se jedna beba borila sa bolovima u uhu zbog pritiska kabine. Nisam mogao razumeti kako bi beba koja vrišti mogla biti deo moje namere? Međutim, dozvolio sam univerzumu da izvuče korist iz sumnje. Umesto emocionalnog i zvučnog sputavanja iskustva, spustio sam knjigu koju sam čitao i ostavio po strani svoju želju za tišinom i odmorom, i dozvolio sebi da u potpunosti prihvatim iskustvo, nežno sam povezao svoje disanje i potpunu pažnju usmerio na dečiji glas. Tokom sledećih nekoliko sati bio sam poslat u prvobitno iskustvo čišćenja koje mi je omogućilo da ponovo posetim aspekte vlastitog detinjstva za koje nisam ni znao da traže pažnju. Prošao sam kroz iskustvo oslobađanja koje me je nateralo da iskačim iz aviona na drugoj strani sveta, kao da sam otpustio godine emocionalnog prtljaga. Kakav poklon! Međutim, primetio sam i kako su se ljudi oko mene borili protiv ovog iskustva, i kad smo sleteli, video sam koliko su izmučeni ovim iskustvom leta. Oni, evidentno, nisu ničim upravljali."
- Tokom trajanja iskustva postavljamo svoju pažnju na osećajni sadržaj iskustva, to je energetska struja koja nas nosi ka željenom osećajnom ishodu. "Tokom leta, stalno sam proveravao 'kako se osećam' , ne u smislu da se osećam na određen način, već isključivo u smislu da svesno priznam šta se odvija u mom srcu u svakom datom trenutku."
Ovaj postupak se može koristiti za
upravljanje svakim iskustvom. Što ga više primenjujemo, to
postajemo samouvereniji u našoj sposobnosti da omogućimo povoljan
osećajni ishod. Zapamtite, možemo tražiti koji god osećaj
želimo, i možemo ga i imati, sve dok ulazimo u proces
zajedničkog kreiranja sa univerzumom, i sve dok se prepuštamo
tom iskustvu jednom kad u njega uđemo.
U ovoj tehnici se ne radi o tome
da "tražimo stvari", ili o "ispoljavanju određenih
mentalnih pojedinosti". Bićemo frustrirani ako koristimo te
pojedinosti kao sredstvo za zahtevanje određenih parametara naših
iskustava, a "traženje stvari" samo ublažava naše
"nezajažljive potrebe i želje". Ovaj postupak nema
nikakve veze sa "stvaranjem onoga što se ne dešava kao načina
da umirimo i kontrolišemo realnost". U ovoj proceduri se radi
o priznavanju sledećeg saznanja:
Kada
se istinski osećamo mirni u vezi ishoda bilo kojeg iskustva,
nebitne su pojedinosti o tome kako se to iskustvo odvija da bi nas
odvelo u tu tačku istinskog mira.
Kako se "osećamo u vezi iskustva"
je ono što određuje "kako se osećamo u vezi iskustva."
To je očita istina koja se gubi usred našeg "očajničkog
razmišljanja" i "beskrajnih fizičkih činjenja."
Svesnim upravljanjem našom osećajnom percepcijom na ovaj način, ne
samo da ćemo postići željeni ishod, već ćemo tamo stići
pozivajući univerzum da postane kokreativni učesnik u svakom
našem iskustvu. Ova tehnika nam omogućava da se otvorimo ka
portalu neograničenih šansi i mogućnosti. Tada, kada nas ljudi
budu pitali, "Kako si to uradio?", možemo iskreno
odgovoriti: "Bog je način." Kakvo olakšanje!
NA KRAJU...
Mesecima nakon završetka sesije sa
mnom, Beni me je nazvao da popričamo. Rekao mi je da više nije
direktor te kompanije, da je započeo sopstveni posao i da je
fokusiran na kvalitet umesto na kvantitet.
"Nemojte me pogrešno shvatiti,"
rekao je, "i dalje zarađujem mnogo novca, samo na drugačiji
način, to više nije stresno već prijatno iskustvo."
Zatim je nastavio da mi priča kako je
uključio ovaj navigacioni proces u način na koji upravlja svojom
sveukupnim poslovnim ciljem. "Na početku svakog meseca imam
sastanak rukovodećeg osoblja," objasnio je. "Ja ga,
zapravo, zovem 'našim mesečnim navigacionim sastankom'. Ono što ja
radim jeste da prvo pitam svoje osoblje kako bi oni želeli da se
osećaju u vezi njihovog radnog iskustva na kraju meseca u
koji ulazimo. Na početku," zakikotao se, "kad sam im
postavio ovo pitanje, zapanjeno su gledali u mene ne razumevajući
šta želim od njih, niko ih nikad nije pitao tako nešto. Kad su
pronašli odgovore na to pitanje, zatražio sam da na trenutak osete
ta željena osećanja, i, ako ne mogu, da iz prošlosti prizovu
sećanje na ta osećanja u sadašnjost. Prvih nekoliko puta rekao sam
im: 'Znam da zvuči čudno, ali samo mi udovoljite'. Zatim sam ih
pitao koje su nam informacije pojedinačno potrebne da bismo zajedno
uspešno završili mesec? Kad je svako od njih dao svoj doprinos,
tada sam ih pitao koje fizičke akcije treba da preduzmemo da bismo
se pomerili u tom željenom smeru? Uvek," naglasio je, "sam
obezbeđivao da se ovim redosledom krećemo kroz naše sastanke: od
osećanja, preko informacija do praktičnih fizičkih
zadataka. Zatim, tokom meseca, sastajemo se svakog ponedeljka
ujutro i pre početka izvršavanja nedeljnog plana, mi odvojimo vreme
da brzo iščitamo zapisnik navigacionog sastanka, što za nas
predstavlja način za jačanje naše kolektivne namere. U jednom
trenutku," zakikotao se opet, "neko me je pitao da li sam
pohađao neki motivacioni poslovni kurs. Rekao sam, 'Ne, ja samo
preuzimam odgovornost za kvalitet našeg radnog okruženja'.
Posledica ovog pristupa je da se moje osoblje sada, u svakoj
situaciji, fokusira na ono što želimo da osetimo po završetku
svakog projekta koji započnemo. Ja mislim da oni čak ni ne znaju
zašto mi to radimo. Oni samo uživaju u svojim poslovima,
kancelarijskom okruženju i u uspehu koji svi mi, kao tim,
doživljavamo, te oni prihvataju moje metode za ostvarivanje svega
toga."
"To je predivno, Beni," rekao
sam. "Hvala ti što si ovu povratnu informaciju podelio sa
mnom."
"Majkl," pitao je, "da
li si ikad razmišljao da podeliš ovu proceduru sa više ljudi iz
korporativnog okruženja?"
"Da," odgovorio sam.
"Razmišljao sam."
