DEO II:
ZARONIMO DUBLJE- Sada kada imamo vežbu
koja nam omogućava čišćenje od prisustva energetskih parazita u našem polju,
možemo zaroniti dublje u ovaj razgovor...
Šta su zapravo ovi entiteti, odakle dolaze i kome služe?
Odgovori na ova pitanja, za mnoge od nas, nisu lako svarljiva. Ovi parazitski
entiteti su pešadija tri boga koja pokreću
fizički svet iz emocionalne (astralne) oblasti. Ovi bogovi imaju mnogo
imena, ali najčešće su to: „strah“, „bes“ i „tuga“.
Iako, možda, do sada niste mislili o „strahu“, „besu“ i „žalosti“ kao o bogovima,
kao o ličnostima, odnosno kao o „božanstvima“, ipak ih dobro poznajete. Ako ste
čovek, oni će svoje prisustvo često vama pokazivati. Ali samo zbog našeg manjka
svesnosti emocionalnog tela, a samim tim
i astralne vizije koja dolazi sa osećajnom percepcijom, mi ne možemo videti ta
„osećanja“ onakvima kakva ona zaista jesu - božanstva koja hrane i vladaju
čovečanstvom kroz frekvenciju patnje. Ceo njihov trik se sastoji u tome da
urone svoje prisustvo u tkanje našeg ljudskog iskustva, bez da smo mi i malo
svesni njihovog postojanja. Međutim, oni stvarno postoje, i ne samo to već se
svi mi klanjamo njima poštivajući ih.
Kad god delujemo iz straha, besa i tuge,
kao sredstvima za postizanje promene u našem iskustvu, mi se klanjamo na oltaru
ova tri boga, i tražimo njihovu pomoć da „izmenimo“ naše okolnosti. Mi im
nudimo naše molitve.
Većina nas predano obožava ove bogove, ne shvatajući uopšte
da smo postali njihovi učenici. Ovde, na Zemlji, nit njihovog postojanja je ono
što tka samu tkaninu od koje je sačinjeno naše takozvano „civilizovano“ ljudsko
iskustvo. Sistemi koje mi nazivamo „politika“, „organizovana religija“ i
„trgovina“, poslušno se klanjaju ovim bogovima. Najpopularniji medij na svetu
je pobožan pratilac ovih bogova. I, najvećim delom, Meke zabave, kao što su
Holivud i Bolivud, su pijuni u nevidljivim
rukama ovih božanstava.
Ovi bogovi nemaju svoja vlastita emocionalna tela, pa žive
od naboja stvorenog kolektivnim, neintegrisanim, emocionalnim ranama. Sva
ljudska mizerija leži na stolu za kojim oni obeduju, a ovu gozbu omogućava
energetska struja pomoću koje oni upravljaju i manipulišu ljudskom percepcijom.
Ipak, oni nemaju stvarnu moć osim one koju crpe iz naših energetskih rana, osim
one koju smo im mi sami dali kroz svoje nesvesno ponašanje. U trenutku kada
počnemo koristiti alat svesnosti da bi
naše emocionalno telo doveli u stanje
ravnoteže, prestajemo da im budemo
hrana; kroz obuzdavanje i pronicljivost mi smo u stanju da koristimo svoju energiju da bi napajali
gorivom naše vlastito stanje bića.
Ovi bogovi zavise od našeg stanja nesvesnosti i mizerije,
i na dubljem nivou, „naša nesvesnost u vezi naše bede“ je ono što ih je
stvorilo i što ih održava.
Sada oni paradiraju kao „naši bogovi“, radeći šta god je
potrebno ne bi li nas sprečili da shvatimo istinu o tome ko smo i šta smo:
vibraciona bića stvorena na sliku pravog i jedinog Boga: LjUBAVI.
Svi smo čuli za izreku: „Kako gore, tako i dole (Kako na
nebu, tako i na Zemlji)“. Baš kao što i mi uzgajamo
domaće životinje za hranu, isto tako i
božanstva „strah“, „bes“ i „tuga“ uzgajaju sadašnje ljudsko iskustvo za svoju
ishranu. Ovo postižu držeći našu pažnju okrenutu ka spoljašnjem svetu, pa nismo svesni svog emocionalnog tela, a samim tim i dela
koji emocija igra kao uzročni aspekt kvaliteta našeg ljudskog iskustva.
Bez svesnosti emocionalnog tela, ne možemo sagledati
„energiju u pokretu“ (emociju, prim.prev.). Zbog toga mi ostajemo slepi za
energetske veze između uzročne tačke stanja energije u našem emocionalnom telu,
uticaja koji to uzročno stanje ima na funkcionisanje našeg mentalnog tela, i,
na kraju, posledica funkcionisanja
mentalnog tela se manifestuje na naše fizičke okolnosti.
Budući da smo i dalje tupi da shvatimo fundamentalne
energetske okolnosti koje leže u osnovi svih misaonih obrazaca, mi pogrešno
verujemo da „misao stvara“.
U ovom stanju opažajnog slepila, mi automatski
predpostavljamo da je spoljašnji svet „nešto što nam se dešava“, te da zato mi
nismo lično odgovorni za kvalitet našeg ljdskog iskustva. Prema tome, ponašamo
se „bezdušno“, misleći da možemo
promeniti naše iskustvo prilagođavanjem našeg načina razmišljanja ili
preuređenjem naših fizičkih okolnosti.
Ova greška u opažanju vodi nas u pogrešno
ponašanje zvano „Potraga za srećom“ – uzrokom sve ljudske bede. Sve dok
verujemo da „ono što se dešava tamo
napolju nema nikakve veze sa onim što se dešava u nama“, mi smo plen za
zabavu bogova, sto ukrašen finim escajgom i posuđem mentaliteta žrtve i
pobednika.
Da bi se održala ova eksternalizacija naše svesti, i stoga
ova opažajna greška, ova tri boga konstantno podstiču emocionalni haos. Mi ne
možemo videti ovo namerno energetsko podsticanje jer, bez svesnosti
emocionalnog tela, mi ne možemo sagledati šta se dešava u našem vlastitom
emocionalnom telu, a time ni odraz ove aktivnosti u svetu koji nas okružuje.
Ovaj podsticani emocionalni haos, zatim, kanališe svoj put
kroz naše mentalno telo u naše fisičke okolnosti; tačka u kojoj smo postali
svesni njega, te zato i ulazimo u interakciju sa njim. Mi zatim reagujemo na
taj unutrašnji emocionalni haos pokušavajući preurediti naše fizičko iskustvo
tog haosa; pokušavamo „napraviti uzročne promene stalnim petljanjem sa ishodom“.
Ovo se naziva „nedelotvorno ponašanje“,
ponašanje koje-utiče-na-sve-vas (opet slična igra reči „in-effect-u-al = koje-utiče-na-sve-vas“ zvuči slično kao
i „ineffectual = nedelotvorno, beskorisno, prim.prev.).
Naravno, jedini ishod ovog besmislenog
ponašanja je beda. Naša beda je onda
hrana za gozbu.
Bezbrojne generacije bile su bezazlen izvor hrane, svesno uzgajan poput organski
napunjenih baterija koje, kad se
energetski aktiviraju, obezbeđuju beskrajan negativan emotivni naboj za hranu.
Negativan emocionalni naboj je ono što drži
„negativnost glavnim“ (opet vrsta igre reči: in charge = biti
glavni, dok charge takođe znači naboj).
To je taj emocionalni naboj koji nas tera da „tražimo
pozitivno“. Prema tome, zavedeni smo iluzijom polarizovane svesnosti, stanje
bića koje održavamo i podržavamo kad god
uđemo u reaktivno, samo-pravedničko ponašanje, i kad god započnemo „Potragu za
srećom“.
Dečije utiskivanje strašnih iskustava je deo „parazitskog
programa“ koji su instalirala ova tri nesveta božanstva. Kada je ostvareno
emocionalno utiskivanje, naše emocionalno telo postaje nosilac neintegrisanih
iskustava, koji su, zatim, nesvesno prosleđeni, kao tetovaže, našoj deci. I tu
parazitski entiteti, energetske buve i krpelji, stupaju na scenu: ova
neintegrisana emocionalna iskustva, utisnuta još u detinjstvu su, zatim, svesno
napadnuta i aktivirana od strane ove „energetske pešadije“, baš kao što
ovčarski pas tera ovcu u stado.
U periodu između sedme i četrnaeste godine, ovi parazitski
entiteti se naseljavaju u nama i prave sebi dom u našem energetskom polju.
Tokom ove faze, između sedme i četrnaeste godine, naša svesnost emocionalnog
tela je takođe namerno ugašena. Bez svesnosti emocionalnog tela mi ostajemo
slepi na pokrete parazitskog prisustva u našem „carstvu energije u pokretu“,
poznatom i kao „naša emocionalna stvarnost“ i kao „astral“. Do naše 21. godine,
oni su već proveli toliko mnogo vremena sa nama, da mi počinjemo smatrati da je
njihovo prisustvo zapravo mi sami.
Ova parazitska pešadija ne samo da se
održava hraneći se emocionalnom zbrkom koju su pokrenuli svojim hipnotičkim
pripovedanjem, već takođe služi i tri božanstva nazvana „strah“, „bes“ i „tuga“
koristeći priče da nas gurne u reaktivna ponašanja čija je svrha da izazovu
emocionalni poremećaj i u drugim ljudima.
Zbog toga što smo od detinjstva trenirani da postanemo
zavisni od ponašanja koja će uspavati i kontrolisati naš strah, bes i tugu,
čime suzbijamo našu svesnost emocionalnog tela, mi smo percepcijski slepi;
nemamo „u-vid“. Zbog toga predpostavljamo da su činovi besmislenog nasilja i
rata počinjeni u ovom svetu prouzrokovali naši sunarodnici, ljudi. Ono što još
uvek nismo „shvatili“ je da su pojedinci i grupe ukuljučene u ovo reaktivno
ponašanje jednostavno „poverovali u priče koje su im
ispričane“, priče koje su energetski
usklađene sa njihovim vlastitim utiskivanjem iz detinjstva, priče zbog
kojih su oni hipnotički reagovali.
Uzrok svih naizgled besmislenih činova nasilja u ovom svetu
su „strah“, „bes“ i „tuga“, bogovi kojima se klanjamo. A snaga sa kojom ovi
bogovi vladaju zasniva se na našoj nesvesnosti snage koju imamo u svojim
srcima.
Zbog toga se autentično oslobođenje i istinsko
samo-osnaženje može ostvariti samo kroz „čišćenje emocionalnog tela“,
prilagođavanje našem ljudskom iskustvu koje istovremeno budi svesnost
emocionalnog tela. Buđenje svesnosti emocionalnog tela je buđenje „astralne
vizije“, sposobnosti da se sagleda uzrok kvaliteta našeg ljudskog iskustva. To
je taj energetski „u-vid“ koji nam otkriva da trenutni bogovi ovog sveta nisu Bog, oni su jednostavno „energetska
božanstva koja paradiraju kao da su bogovi“.
Ovi bogovi nam dozvoljavaju da na ovoj
planeti radimo šta god poželimo.
Dozvoljeno nam je da dostignemo svoje
oslobađanje kroz bilo koji od mnoštva varljivih
„programa“ koje su nam oni
obezbedili. Tu ubrajamo: mnoge složene duhovne puteve koji nas navodno vode ka
„prosvetljenju“, mnoge profesije koje
nas vode ka finansijskoj slobodi kroz zadivljujuće bogatstvo, mnogo mogućnosti
za dostizanje „sreće“, kao što su romansa i brak, mnogo mogućnosti za
postizanje ugleda i bogatstva preko popularnosti i slave, i naizgled bezbrojnih
mogućnosti za dostizanje „opojnih“ vrhunaca predpostavljene moći i značaja među mnogobrojnim različitim
religijskim, političkim i trgovinskim organizacijama.
Dozvoljeno nam je da radimo šta god želimo,
sve dok se ne probudimo ili dok ne priđemo „srcu stvari“. Možemo postati šta
god želimo i raditi šta god želimo, sve dok ne bežimo sa farme.
Autentično oslobađanje od toga da budemo „uzgajani kao
organska baterija čija je svrha obezbeđivanje energetske hrane za bogove“, može
se dostići samo kroz aktiviranje svesnosti emocionalnog tela. To podrazumeva
preuzimanje odgovornosti za kvalitet našeg emocionalnog iskustva. Koračanjem po
unutrašnjem putu i preuzimanjem odgovornosti za stanje našeg srca, mi
automatski budimo za drugo otkrovenje:
Ova tri nesveta boga, koliko god moćni da nam se
predstavljaju, nisu ništa bez naše odanosti njima.
Jednostavnim izgovaranjem „Vidim te“ prisustvu njihove
parazitske pešadije, mi momentalno i bez napora činimo njihove „anđele pakla“
nemoćnim. Bez ovih „anđela pakla“ koji nas guraju u nesvesno reaktivno
ponašanje, mi smo u stanju svesnije i efikasnije se baviti zadatkom čišćenja
našeg emocionalnog tela od neintegrisanih dečijih utiskivanja koja nas čine
lovinom. Kažemo: „Vidimo vas, čujemo vas, ali vam više ne verujemo“.
Prvo čišćenjem svog emocionalnog polja od ovih
energetskih parazita, a zatim dovođenjem
naše svesnosti u autentično stanje našeg emocionalnog tela kao sredstvom za
integrisanje našeg dečijeg utiskivanja, mi prestajemo biti bezazlen izvor
hrane. Mi tada oslobađamo i svoju porodicu, a kroz naš primer, i sve čiji se
putevi ukrste sa našim. To je putovanje kroz čišćenje emocionalnog telakoje nas vodi direktno u „suštinu
stvari“, buđenje pravo u iskustvo da je „jedini istinski Bog –
LJUBAV“, i da smo svi mi sačinjeni prema slici tog Boga.
U tom svetlu, ovi energetski paraziti i njihova tri boga
zvana „strah“, „bes“ i „tuga“, držeći nas zarobljene sve dok ne budemo spremni
preuzeti odgovornost za kvalitet našeg iskustva, bespogovorno služe
čovečanstvu. Samo oni od nas, koji su spremni da uđu u svoje srce, bez obzira
na sve, spremni su da otkriju energetski prolaz koji vodi u autentično
oslobađanje.
Otkrovenje koje nas čeka na kraju tog energetskog prolaza je
sledeće: Ne moramo se klanjati iluzornoj verziji koju propagiraju ovi bogovi, a
u vezi je onoga što nam je potrebno da uđemo u raj – oni kažu da treba prvo da
umremo. Mi smo iskustveno otkrili da je
za ulazak u raj SADA, potrebno otvoriti oči srcu tako da možemo „videti pravim očima“ da smo
već tu, sada, zauvek, i ono što čini da se ovo nebesko iskustvo prikaže kao
„pakleno“ je naše nesvesno postojanje u tom iskustvu. Osvetliti svu ovu tamu je
lako kao „pojaviti se“, obratiti pažnju i reći: „Vidim te“.
Nemojte
biti poklonik straha.
Nemojte
biti poklonik besa.
Nemojte
biti poklonik tuge.
Budite u
vidnom polju Ljubavi.
