I-C-U I DEO

Michael Brown:
DOBRODOŠLI U „JA TE VIDIM“ („I-C-U“)

DEO I:
ZAGREBIMO PO POVRŠINI - Šamanski pristup i perspektiva za pojačanje fizičkog blagostanja, mentalne jasnoće i emocionalnog balansa.


Ovaj članak je napisan da sa vama podeli mudru energetsku tehniku koju sam primenio na svoje vlastito životno  iskustva. Delim je zbog toga što su posledice trenutne, duboke i oslobađajuće. Tehnika je jednostavna i kao sve autentične tehnike emocionalnog tela zasniva se na “ne-činjenju”. Za primenu ove tehnike, koja je nenaporna  i jednostavna, zahteva se samo svesnost. Za samo nekoliko dana primene, uočavaju se  momentalni pomaci, a kad se njome dosledno bavi nekoliko sedmica, iniciraju se duboke transformacije. Tehnika se zove se:  „Ja te vidim“ (“I-C-U”).

Pre nego što je opišem,  potrebno ju  je podupreti činjenicama da bi stvorili neophodan kontekst…
Postoji “stvar” koja se dešava svima nama, koja je postala deo našeg života, i koja nas ponekad dovodi do ludila. Često započinje pokrenuta naizgled spoljnim okidačem. Drugi put, izgleda kao da,  iz vedra neba, dolazi ka nama, da ulazi u naše polje iskustva. Obično se uvuče u naše iskustvo kao “određeni  misaoni obrazac (šema)” koji nas navodi da uđemo u reaktivno ponašanje. Ovi misaoni obrasci su uvek obojeni  odjecima  samovažnosti. Oni se  stalno  ponavljaju u našem mentalnom telu dok, hipnotizirani, mi počinjemo da delujemo  u skladu sa njima. Sve do trenutka preduzimanja  akcije,  zbog tih obrazaca se osećamo opravdano, strastveno ubeđeni  da “smo u pravu što delujemo”. Ovaj  hipnotički  misaoni tok   jako je  ubedljiv. Kako bilo, kad uđemo u tu predloženu  reaktivnost, mi neminovno poželimo da to nismo učinili.

Emocionalni fiks koji smo dobili od našeg reaktivnog ponašanja, pored toga što nam je dao lažan osećaj veličine, neizbežno nas je  skrenuo  sa puta i ostavio sa osjećajem  zbunjenosti, baš  kao da smo izašli  iz stanja transa. Kad  shvatimo šta smo učinili  i koje smo  okolnosti  pokrenuli  zbog  našeg osećaja  samovažnosti, uopšte se ne osećamo dobro. Naše reaktivno ponašanje takođe “zakuva i uskomeša okolinu”; ono stalno izaziva ostale da  uđu  u nepoželjna stanja emocionalne uznemirenosti. Tako, kad se ova rezonanca “uznemiravanja ostalih” proširi, shvatamo da smo delovali kao da smo “začarani”.

Vi znate tačno na šta ukazujem, zar ne?  Znate jer se to često dešava i vama. Dešava se toliko  često da ovo iskustvo doživljavate kao deo svoje suštine. Identifikovali ste se sa njime. Ipak, to niste vi. Ovaj tekst sadrži jednostavnu tehniku koja vam sve ovo iskustveno pokazuje. Takođe, ona  vas osposobljava da  sami  sebe oslobodite ove smetnje. Sve je u redu sa vama, ali postoji  “energetska crna  tačka”  u vašoj svesti koja vas čini ranjivima  za  nešto. Namera ovog teksta je da vam da  alate i uvide  kojima ćete integrisati  ovu smetnju.

Ukoliko se pročitali ili ušli u PROCES PRISUTNOSTI, ili pročitali bilo koji  moj članak povezane sa ovom procedurom,  upoznati ste sa mehanizmom “emocionalnog utiskivanja” i sa načinima na koje drugi, kroz  spoljnu refleksiju, pokreću u nama unutrašnju svest o tom utiskivanju, tako što nas  uznemire ili “podese”. Ovo mi zovemo iskustvo “glasnika”. S toga možete pretpostaviti da energetsko iskustvo koje sam opisao na početku, i koje u nama izaziva reaktivno ponašanje  vredno žaljenja,  je isto što i “iskustvo glasnika”. 

Međutim, ono je povezano ali nije isto. To je još uvek “podešavanje”, to se još uvek u vezi sa našim  “emocionalnim  utiskivanjem”, ali je suptilnije.

Ovo iskustvo  aktiviranja reaktivnog  ponašanja pokretanog emocijama,  kroz hipnotički, ponavljajući misaoni obrazac  je susret sa parazitskim, energetskim, entitetom. Razlika između “glasnika” i “parazita” je u sledećem: glasnik reflektuje naše neizlečene emocionalne rane nazad ka nama tako da mi imamo mogućnost da ih integrišemo, dok se parazit nepošteno moli nad njima kao sredstvom da manipuliše stanjem našeg emocionalnog polja.

Da, znam, ovo može da zvuči malo jezivo, ali u većini slučajeva nije jezivije nego prisustvo buva na psu. Kao i životinja koja dugo ima parazite, ni mi ne osećamo prisustvo energetskih parazita u našem polju; u početku, možemo ih ”videti” samo opažajući  uticaj njihovog prisustva. I sve dok ne budemo u stanju da ih vidimo,  ostajemo nesvesni izvor hrane za njih.

Ulazak parazita bilo koje prirode umanjuje fizičko zdravlje i dobrobit, slabi naše mentalne procese i debalansira naše emotivno stanje. Svi smo mi od detinjstva živeli kao domaćini energetskim parazitima i na taj način se pogrešno  identifikovali sa dejstvom njihove okupacije našeg energetskog polja. Kao pas koji ima buve, i mi se češemo i češemo i smatramo češanje delom našeg životnog iskustva. I baš kao i psi, ni mi ne možemo videti buve koje prouzrokuju svrab i tako ne možemo uraditi ništa osim češanja. Nekada su ove “buve” mnogo ozbiljnije; ponekad su to  krpelji  koji ne samo da srču našu životnu energiju nego i prenose zarazne bolesti (viruse).

Ove parazitske aktivnosti se dešavaju na energetskom nivou, unutar našeg polja “energije u pokretu” (unutar polja naše emocije;  Majkl Braun smatra da je emocija u stvari energija u pokretu, u skladu sa engleskim jezikom: emotion = e-motion = energija u pokretu, op.prev), unutar našeg energetskog polja. Kao što ni emocije nisu vidljive našim fizičkim očima i ne možemo ih opaziti drugačije nego kroz  njihove spolja vidljive izražaje u svetu ili kroz našu osećajnu percepciju, tako su i paraziti nevidljivi za nas. I njih takođe možemo  opaziti samo kroz osećajnu percepciju i kroz prikazan uticaj njihovog prisustva na naše ukupno  fizičko, mentalno i emocionalno iskustvo.

Samo zato što nešto ne možemo videti,  ne znači da to nije tu.

Na sreću, ove  buve i krpelje možemo jednostavno i lako odstraniti. Takođe, čak iako ovaj neprijatan položaj nas kao „domaćina parazitskom entitetu u našem energetskom polju“ zvuči nemoguće,  praktikovanjem procedure koja je opisana u ovom tekstu i  videći   rezultate  na  naše  sveukupno  iskustvo, shvatićemo, bez ikakve sumnje, da je nešto što smo nekada mislili da je deo nas, prestalo to da bude. Tada  možemo zaključiti  šta je na prvom mestu bilo to što je prouzrokovalo da se, metaforički rečeno „češemo“  pri određenoj neugodnosti  u našem životnom iskustvu.

Ukoliko smatrate da je cela ideja o energetskim parazitima neprihvatljiva, onda je ovo moja pozivnica ka vama: Otvorite um i za sada, sklonite u stranu  sva verovanja,  jer vi možete imati  više koristi  ako eliminišete  ove parazite iz vašeg energetskog polja,  nego što ja imam koristi ubeđujući vas da oni postoje.

Način funkcionisanja ovih parazita je da se oni „igraju sa našim neintegrisanim emocionalnim utiskivanjima“. Oni koriste prednost  „naših energetskih rana“, prisutnost neintegrisanih emocionalnih stanja u našem energetskom polju. Na primer, ako sam, kao dete, bio zlostavljan, taj emocionalni otisak, stvoren od mešavine straha, besa i tuge,  ostaje neintegrisansve dok ja ne postanem svestan njegovog postojanja i dok ne dobijem perceptualne (opažajne) alate  da transformišem taj emocionalni otisak. Sve dok ovo stanje ostaje neintegrisano, ono je gnojna energetska rana koju može iskoristiti bilo šta što ima kapacitet  da uoči tu ranu u mom energetskom polju.

Kada me nešto podseti na to prvobitno zlostavljanje u detinjstvu, pa me to pokrene, ja automatski otpuštam reaktivni emocionalni naboj. Ovaj energetski naboj je, zatim, dostupan kao „energetska hrana“. Drugim rečima, ako inteligencija,  čija se ishrana sastoji od emocionalne supe smešane od straha, besa i tuge, primeti to neintegrisano stanje u mom emocionalnom telu, ta inteligencija može vešto manipulisati i  loviti  me na takav način da me podseća na moje iskustvo zlostavljanja u detinjstvu i na taj način da me emocionalno uznemiruje.  Zbog toga, ona ne stvara ranu unutar mene; ona  me parazitski vreba  ranu koja još nije izlečena. Tada se hrani   energijom  koja zrači iz emocionalne uznemirenosti.

Kad god je to stvorenje gladno, vešto koristi neintegrisano stanje u mom emocionalnom telu kao polugu kojom me  aktivira  da bih mu obezbedio hranu. Pored  toga, ono može koristiti taj emocionalni ožiljak kao sredstvo da me ubedi da uđem u naizgled opravdano reaktivno ponašanje usmereno  prema drugim ljudima. Na taj način emocionalna stanja koja zatim eruptiraju u tim drugim ljudima koje sam ja isprovocirao, takođe postaju poslastica dodata gozbi. To je „češanje“:

Sve dok otisci straha, besa i tuge u mom emocionalnom telu, nastali u detinjstvu, ostaju neintegrisani, ja sam organska baterija koja sadrži latentan energetski naboj koji se u više navrata može aktivirati da bi obezbedio beskrajan izvor energetske hrane za ona bića koja se hrane negativnom emocionalnom stočnom hranom.

Sve što energetski parazit treba da uradi jeste da strpljivo čeka na ivici mog energetskog polja sve dok moje energetsko okruženje ne postane kompromitovano i/ili ranjivo. Tada napada. Postoje brojni načini na koje moje energetsko polje može biti kompromitovano i/ili ranjivo:

  • Tuđim reaktivnim ponašanjem uperenim prema meni („iskustvo glasnika“)
  • Tako što ću se osećati „jadno“ i zbog toga emocionalno ranjivo.
  • Tako što ću se osećati „super“ i zbog toga emocionalno neoprezno.
  • Tako što ću biti fizički iscrpljen ili  pod stresom.
  • Tako što ću biti neispavan.
  • Konstantnim izlaganjem medijima koji u meni izazivaju strah, bes ili tugu.
  • Ulazeći u borbe sa drugim ljudima, u čijem fokusu se nalaze strah, bes ili  tuga.
  • Uzimanjem bilo kakvih supstanci koje veštački manipulišu mojim energetskim poljem, kao što su marihuana, alkohol, duvan i sve hemikalije koje menjaju stanje svesti.
  • U momentima jutarnjeg buđenja ili nakon popodnevne dremke, kad još nisam potpuno svestan.
Energetski parazit posmatra moje emocionalno telo kao što lav iz žbunja vreba krdo antilopa. U trenutku kad moja emocionalna okolina postane ranjiva, sve što parazit radi je da me „ujede“. To radi na sledeće načine:

  • Priča mi priču koju ja čujem kao ono što se pretvara da je  zvuk mog unutrašnjeg glasa.
  • Namerno konstruišući priču da je emocionalno odvuče na određen slučaj utiskivanja iz detinjstva koji je ostao neintegrisan.
Na primer, ako sam kao dete bio zlostavljan od strane muškarca, priča može teći na ovaj način: „kako su grozni svi muškarci“, ili „kako izgleda da  me  određeni muškarac u mojoj blizini iskorišćava“ ili „kako izgleda da  me  određeni muškarac u mojoj blizini uzima zdravo za gotovo“. 

Priča će insinuirati da :  „Vreme je da učinim nešto i da se zauzmem za sebe!“ i „Ja imam sva prava da to uradim!“ U trenutku kad prihvatim priču, to je trenutak u kome sam zagrizao mamac, i u tom trenutku  ja sam upecan. Ja tada dobrovoljno preuzimam pričanje priče samom sebi. Jednom kad preuzmem ulogu pripovedača, energetski parazit se smesti pozadi u moje energetsko polje, čeka i posmatra kao neko ko je upravo postavio mišolovku.

Priča nikad nije istinita i absolutno nema činjeničnu osnovu, a ipak zvuči  zaista  uverljivo.  Uverljiva je zato što vešto meša emocije koje je prate. Pošto je ljutnja emocionalno disfunkcionalno stanje koje će najverovatnije inicirati spoljne projekcije reaktivnog ponašanja, fokus priče je uglavnom na odjecima samopravedničke osvete. Vremenom, kao što je porotu  hipnotizuje  brilijantan advokat, ova nas hipnotička i emocionalno manipulativna priča tera na akciju; mi pokrećemo i ulazimo u reaktivno ponašanje čija namena treba da bude da nas osnaži da „se zauzmemo za sebe“ i „da nas čuju“.

Tek kad smo reagovali na ovaj način, hipnotička magija počinje da se raspada i otkriva prazninu i izveštačenost svoje iluzije. Ono što nas tako duboko frustrira jeste činjenica da se ova sekvenca dešava stalno iznova. I, svaki put kad nasednemo i uđemo u to, uvek otkrijemo istu stvar: da naša priča nije bila istinita i da je naše reaktivno ponašanje bilo neprimerno i  neosnovano. Svaki put kad se to desi, zapanji nas činjenica kako uvek padnemo na istu glupu smicalicu. To je kao da u trenutku skliznemo u nesvesno i probudimo se tek nakon što događaj prođe.

Razlog zbog kojeg smo uvek uhvaćeni nespremni i povedeni u nesvesnu reaktivnu vožnju, je dvojak:

  • Prvo, mi nismo svesni neintegrisane emocije koju ova priča namerno hrani da bi je aktivirala, i kako je naša svesnost usmerena ka njoj, mi ulazimo u rezonanciju sa nesvesnim.
  • Drugo, prisutnost energetskog parazita i podmuklog načina na koji on manipuliše nama, ostaje nam skriven sve dok ne razvijemo osećajnu percepciju, poznatu i kao „svesnost emocionalnog tela“.
Pogledajmo malo bliže šta su ti energetski paraziti:

Jeste li videli  „ribu čistača“ kako čisti kitove i ajkule? Energetski, paraziti upravo tako izgledaju; zakače se i hrane se  energetskim poljem bilo kojeg bića koje ima neintegrisana disfunkcionalna stanja koja mi konceptualno nazivamo „strah, bes i tuga“. Ti paraziti su stvoreni od strane  straha, besa i tuge, i napravljeni su od straha, besa i tuge, te zato, da bi nastavili živeti, moraju se hraniti na rezonanciji onoga što ih je stvorilo, a to su: strah, bes i tuga. Oni nemaju vlastita emocionalna tela, te zato moraju „zaposesti“ naša da bi mogli postojati i dalje. Mogu samo da nas neprimetno vrebaju  dok je naša svest o emocionalnom telu smanjena; stanje u kome učestvujemo i podržavamo ga kroz svoje stalno suzbijanje straha, besa i tuge koje je utisnuto u naše emocionalno polje u detinjstvu.

Poenta svega ovoga je da, sve dok se ne očistimo i time povratimo ravnotežu svom emocionalnom telu, ostajemo ranjivi i podložni tome da budemo domaćini energetskim parazitima. Na sreću, kao što je već rečeno na početku ovog članka, postoji jednostavna tehnika koja, kad se dosledno sprovodi, ne samo da čisti naše energetsko polje od ovih parazita, već nas i osnažuje tako da postajemo neprivlačni kao „izvor hrane“.  Čišćenjem ometajuće parazitske deformacije unutar našeg energetskog polja, ova tehnika nam omogućava da ubrzamo naše ukupno emocionalno čišćenje.

TEHNIKA „VIDIM TE“ („I-C-U“)

Tehnika može da se primeni bilo kada, na bilo kom mestu, i pod bilo kakvim okolnostima. Njena snaga je u njenoj doslednosti. Sastoji se od tri nenaporna koraka:

ZAUSTAVLJANJE. Najlakše ćemo „uhvatiti“ energetski entitet u trenutku „kad priča priču“: U trenutku kad primetimo da započinjemo priču o „tome kako neko čini nešto pogrešno“ i „kako treba da im pokažemo neke stvari“, moramo odmah prestati pričati priču. Bez obzira na to koliko je priča uverljiva, bez obzira na to koliko prezentovani dokazi pokazuju da „imamo pravo osećati se osvetnički i da imamo pravo preduzeti mere“, mi moramo „prestati pričati priču“. Svaka priča koja nas ubeđuje da uđemo u reaktivno ponašanje, spada u kategoriju priča koje treba prestati pričati.

UVID. Momentalno moramo fokusirati svoju pažnju na „neprijatno osećanje ili prisustvo“ koje podupire priču: Ovo je tačka u kojoj se ova tehnika razlikuje od Procedure Emocionalnog Čišćenja u PROCESU PRISUTNOSTI. Ni slučajno nemojte potrošiti ni jedan trenutak pokušavajući otkriti identitet disfunkcionalne emocije. Jednostavno, koristićemo sopstvenu svesnost, našu unutrašnju pažnju i osećajnu percepciju, da „pogledamo direktno u prisustvo entiteta“ u našem polju. Pogledaćemo u taj entitet tako što ćemo ga „osetiti“. Lako ga je videti zato što je to nelagodno osećanje koje podupire priču koja je pričana. Jednostavno pogledajte u toosećanje.

OBRAĆANJE. Tada ćemo reći: „Vidim te“. Koristite upravo ove reči. Ako se nalazimo među ljudima u trenutku kad se osetimo energetski kompromitovani,ove reči možemo izgovoriti tiho,u sebi, ali čvrsto. Kad smo sami, ove reči treba da izgovorimo naglas. Izgovaramo ove reči bez reaktivnosti, bez ikakvog negativnog naboja. Mi se obraćamo energetskom parazitu kao stvarnoj činjenici

„VIDIM  TE“

Ono što ćemo odmah moći primetiti je, da u trenutku kad se obratimo toj neprijatnoj, podmetnutoj prisutnosti na ovaj direktan način, „priča potpuno staje, a osećanje koje je podupire se zamrzava“. Zatim, ona nestaje iz naše svesnosti. Ponekad se energetski parazit može čvrsto držati u pukoj neverici da smo u stanju „videti ga“ svojom svesnošću i da mu se, u stvari, „braćamo sa punom pažnjom“. Ako nastavi da se čvrsto drži, mi nastavljamo da ga posmatramo, ponavljajući reči: „Vidim te“. Ti energetski entiteti imaju moć „u nama samo onda kad ih ne vidimo“. Oni su kao provalnici u domaćinstvu, koji veruju da je kuća potpuno prazna. Ako se u našoj kući nalazi provalnik zauzet krađom i ako mi, iz druge sobe, izgovorimo: „Vidim te“, on će se uplašiti i pobeći. U trenutku kada parazitski uljez postane vidljiv, igra je gotova.
U početku, ovi će se energetski entiteti vraćati i iskušavati svoju sreću, zato što smo dugo,dugo vremena bili njihov izvor hrane koji nije sumnjao ništa. To vraćanje je razlog zašto je doslednost imperativ u ovoj tehnici. Kad god nas parazitski entiteti napadnu, moramo ih uhvatiti u „pričanju priče“, pre nego što postanemo odlučni u tom verovanju. Moramo se suzdržati od preuzimanja pričanja priče i paziti da ne postanemo toliko hipnotizirani njome da zbog nje delujemo reaktivno. Ova tehnika „zaustavljanja u priči“ brzo nas dovodi do otkrića:

Mi „gledamo stvarnim očima“ (igra reči u engleskom jeziku. Izraz „real eyes“- stvarne oči, zvuči vrlo slično izrazu „realise“ – shvatiti) inicijalnog pripovedača, za koga smo dugo vremena smatrali da predstavlja naš vlastiti unutrašnji glas, a zapravo je glas nametnika.

 Shvatamo da je huškač u stvari šupalj glas, bez emocija, klinički, i ima skoro mehanički odjek. On nas samo vara u našem verovanju  da je on zapravo mi, jer:

  •  Predstavlja način na koji se mi obraćamo samima sebi.
  • Koristi isti način izražavanja i rečnik kao i mi.
  • Sadržaj priče koju priča je namerno povezan sa neintegrisanim emocionalnim stanjem u našem polju, i zato izaziva snažno sazvučje sa kojim se mi možemo poistovetiti.
Tokom dana doslednog „hvatanja“ parazita, primetićemo  značajno poboljšanje naše energije. Parazitski napadi će i dalje dolaziti, pa je potrebna naša stalna budnost, ali je celokupna igra „žmurke“ gotova. Tokom nedelja dosledne primene tehnike „I-C-U“ otarasićemo se većine ovih energetskih uticaja i postići pojačan osećaj  fizičke dobrobiti,mentalne jasnoće, i emocionalne ravnoteže. Za uzvrat nam to pomaže da pojačamo fokus, i da imamo više uticaja na tekući zadatak:

Integrisanje disfunkcionalnog uticaja unutar našeg emocionalnog tela koji nas čini podložnima, na prvom mestu, na parazitske napade.

 Ova „I-C-U“ tehnika nije nova. Vekovima su je praktikovali Šamani širom sveta, kao sredstvo oslobađanja od ranjivosti sa kojom se suočavaju svi ljudi koji imaju emocionalne otiske. Iz perspektive Šamana, ova tehnika sastoji se iz tri različita dela:

  • Uhođenje: To je kada upravljamo našom svesnošću kroz „osećajnu percepciju“, kao sredstvom za obraćanje pažnje na to „kako i kada ovi parazitski entiteti napadaju“; mi uhodimo sebe i parazitski entitet, beležeći precizne okolnosti u kojima smo podložni ovom energetskom lopovluku. Šta je sa stanjem našeg ličnog energetskog polja koje nas čini ranjivim? U kom periodu dana i noći i u kakvom stanju je naše biće, kada parazit napadne? Čin „uhođenja“ ne samo da nas budi ka širokim opsezima uslova koji vode u ranjivost, već nam, takođe, pruža i uvid o identitetu predatora.

  • Lov na moć: To je „Vidim te“aspekt ove tehnike. Ovaj pristup „gledanja sa svesnošću“ skreće pažnju na  parazitske entitete; mi ih lišavamo moći koju imaju nad nama: oni predpostavljaju da su za nas nevidljivi.  Sad mi lovimo njih unutrašnjim ili spoljašnjim priznavanjem njihovog prisustva u našem energetskom telu. U trenutku kad primenimo alat „u vidnom polju („in-sight“)“ (još jedna igra reči: insight = uvid,  in-sight = u-vid = unutrašnji vid), mi postajemo manje podložni uticaju njihove taktike hipnotičkih imitacija i emocionalnih „podstreka“ (opet igra reči po zvučnosti: in-sight slično zvuči kao i incite).

  • Sakupljanje znanja: Postajući svesni prisustva ovih parazitskih entiteta i preduzimajući korake kojima povećavamo svoju neprobojnost, stičemo iskustveno znanje o mehanizmima sopstvenog energetskog sistema. Učimo kako odgovorno upravljati našim energetskim sistemom. Ovo u isto vremebudi svesnost emocionalnog tela kao i „uvid (in-sight = unutrašnji vid)“. U tom svetlu, ova energetska prisustva transformišu se iz parazita u saveznike; umesto da se na nama hrane, služe nam kao sredstvo za povećanje naše  svesnosti.
Na kraju, kroz osećajnu percepciju, alat emocionalnog  tela, postajemo toliko napredni u našim energetskim posmatranjima, da možemo ući u sobu punu ljudi i „videti“ prisutnost ovih entiteta oko drugih ljudi. Ova svesnost momentalno dovodi do toga da se entiteti povuku od nas, te da se odmah otkače sa ljudi koji su nam blizu, a čijom energijom  se pokušavaju hraniti ti paraziti. Ovo nam omogućava da preduzimemo  još jedan presudan korak ka bi postigli mir za kojim tragamo u svetu.

Nemojte biti poklonik straha.
Nemojte biti poklonik besa.
Nemojte biti poklonik tuge.
Budite u vidnom polju Ljubavi.